
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 600/2025
14.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miloša Savića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.23/22 od 01.11.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br.25/25 od 05.03.2025. godine , u sednici veća održanoj dana 14.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miloša Savića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.23/22 od 01.11.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br.25/25 od 05.03.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K.br.23/22 od 01.11.2024. godine okrivljena AA oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela krađa iz člana 203. stava 1. KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljena je obavezana na plaćanje troškova krivičnog postupka, a oštećeni je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.25/25 od 05.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K.br.23/22 od 01.11.2024. godine.
Zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podneo je branilac okrivljene AA - advokata Miloš Savić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.
Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.
Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).
Podnetim zahtevom branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, ne precizirajući ni jedan zakonski razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, već navodi da sud nije dao jasne razloge zbog kojih nije prihvatio odbranu okrivljene sa glavnog pretresa u kojoj negira izvršenje krivičnog dela, te da je ovakav zaključak suda neosnovan i suprotan dokazima koji se nalaze u spisima predmeta. Na ovaj način branilac okrivljene suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Pored navedenog, branilac ističe i da je sud u dokaznom postupku odbio sve dokazne predloge koje je na glavnom pretresu predložio branilac okrivljene, naime odbio je predlog da se izvede dokaz veštačenjem preko veštaka elektrotehničke struke koji bi utvrdio verodostojnost snimka, kao i predlog da se uradi ekonomsko- finansijsko veštačenje i da se utvrdi vrednost predmetnih stvari koje su odezete od oštećenog. Ovakvim navodima branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 395. ZKP.
U preostalom delu zahteva branilac okrivljene osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda navodima da je sud bio dužan da utvrdi vrednost oduzetih predmeta, kao i činjenice i okolosti iz kojih će sa punom izvesnošću zaključiti kakva je bila namera pribaljanja protivpravne imovinske koristi, male vrednosti ili ne, što je stvar činjeničnog, faktičkog pitanja u svakom konkretnom predmetu.
Navedene povrede, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povreda odredbe člana 395. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjeničo stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA ocenio nedozvoljenim.
Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Miloša Savića odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Milena Rašić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković