Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.J., adv. LJ.P. je neosnovan.

Prema navodima zahteva, pobijanim rešenjima učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, potvrđivanjem optužnice zasnovane isključivo na iskazu oštećenog, odnosno njegovom prepoznavanju okrivljenog kao izvršioca krivičnog dela, a koji je nezakonit dokaz shodno odredbama člana 84. stav 1. u vezi sa članom 16. stav 1. i člana 286. i 287. ZKP, na kome se ne može zasnivati sudska odluka.

S prednjim u vezi, u zahtevu se bez osnova ponavljaju navodi iz žalbe branioca izjavljene protiv prvostepenog rešenja, da dokazna radnja u pitanju nije obavljena po odredbi člana 100. ZKP, već primenom člana 90. ZKP, uz zamenu uloga procesnih subjekata i da su prilikom prepoznavanja oštećenom pokazana lica čije osobine nisu slične onima koje je opisao. Prednje žalbene navode drugostepeni sud je ocenio kao neosnovane nalazeći da, u suštini tehnička omaška usled pozivanja u Zapisniku o prepoznavanju lica samo na odredbu člana 90. ZKP, umesto na odredbu člana 100. ZKP, koja upućuje na primenu člana 90. ZKP, nije od uticaja na zakonitost same dokazne radnje, koja je obavljena u svemu u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, a te razloge drugostepenog suda, iznete na strani 2. stav treći drugostepenog rešenja, kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Neosnovani su i navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se, kao razlog osporavanja zakonitosti dokaza u pitanju, ističe da policija nema ovlašćenje za preduzimanje radnje prepoznavanja lica, po članu 100. ZKP, koja spada u dokaznu radnju ispitivanja svedoka i da svedok – oštećeni nije upozoren u smislu člana 95. ZKP, na posledice davanja lažnog iskaza.

Prepoznavanje lica je radnja koja se preduzima u cilju utvrđivanja istovetnosti lica, a na samostalno preduzimanje te dokazne radnje u predistražnom postupku policija je ovlašćena u članu 286. stav 2. ZKP, u okviru dužnosti propisane stavom 1. istog člana, da po saznanju za krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti preduzme sve potrebne mere i radnje radi otkrivanja učinioca tog dela ili otkrivanja i obezbeđenja tragova i predmeta dela, s tim da je procesna valjanost te radnje, preduzete od strane policije u predistražnom postupku, uslovljena neodložnim obaveštavanjem javnog tužioca o preduzimanju iste (član 287. stav 1. ZKP), odnosno prisustvom javnog tužioca toj radnji (član 100. stav 3. ZKP), kao i sprovođenjem radnje u skladu sa odredbama ZKP (član 287. stav 2. ZKP). Navedeni uslovi ispunjeni su u konkretnom slučaju, prema sadržini Zapisnika o prepoznavanju lica PU Kraljevo, Ku 2127/14 od 11.12.2014. godine, kako u pogledu obaveštavanja odnosno prisustva javnog tužioca, tako i u pogledu upozorenja oštećenog na posledice davanja lažnog iskaza uz pozivanje na odredbu člana 335. KZ, kojom je ta radnja predviđena kao krivično delo.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu odredbe člana 74. ZKP, navodeći da je okrivljenom u toku istrage uskraćeno pravo na obaveznu odbranu, u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, s obzirom na opravdanu nemogućnost branioca da učestvuje u postupku zbog obustave rada advokata na osnovu odluke Advokatske komore Srbije.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, iz razloga što je okrivljenom, odmah nakon donošenja naloga o sprovođenju istrage Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu Kti br.30/14 od 11.12.2014. godine, a pre prvog saslušanja okrivljenog, s obzirom na kaznu koja mu se može izreći za krivično delo koje mu je stavljeno na teret (zatvor od 8 godina ili teža kazna), rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu Kti 30/14 od 11.12.2014. godine, postavljen branilac po službenoj dužnosti, adv. S.S., u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, koji je obavešten o saslušanju okrivljenog pred javnim tužiocem, te izjavio da istom neće prisustvovati zbog obustave rada advokata, kao i o saslušanju okrivljenog pred sudijom za prethodni postupak povodom predloga javnog tužioca za određivanje pritvora okrivljenom, kojom prilikom se branilac saglasio da okrivljeni bude saslušan u njegovom odsustvu. Stoga, nema povrede prava okrivljenog na obaveznu odbranu u smislu člana 74. ZKP, koja mu je obezbeđena u svemu u skladu sa odredbama procesnog zakona, a drugo je pitanje da li su povređene neke druge odredbe procesnog zakona, u vezi sa postojanjem ili nepostojanjem uslova za preduzimanje procesnih radnji u odsustvu obaveštenog branioca okrivljenog, u razmatranje kojeg se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao jer takve povrede nisu istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.J.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nisu učinjene povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.J., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                  Predsednik veća - sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.