Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.N. – advokat B.D., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP i zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u delu u kojem je okrivljeni M.N. oglašen krivim i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači u delu koji se odnosi na okrivljenog M.N. tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 2. tačka 3. ZKP).

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2. i 3. ovog Zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada je u pitanju razlog za podnošenje zahteva sadržan u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, neophodno je da zahtev za zaštitu zakonitosti sadrži konkretne razloge zbog kojih se podnosi, a što podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona konkretno sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog je, iznoseći razloge za podnošenje zahteva na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u obrazloženju zahteva naveo povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP „jer na osnovu provedenih dokaza nije mogla biti doneta osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog M.N.“, te povredu odredaba člana 439. tačka 3. ZKP „jer je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon“, ne konkretizujući u čemu se konkretno ove povrede zakona sastoje.

Kako se, dakle, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 3. ZKP učinjene u pravnosnažnoj presudi, odnosno postupku koji joj je prethodio, imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku, odnosno postupak koji joj je prethodio ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti i da nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno sastoje povrede zakona koje se navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je ovaj sud ocenio da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Ukoliko se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3. ZKP), neophodno je da uz zahtev bude podneta i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, shodno odredbi člana 484. ZKP.

Kako branilac okrivljenog M.N. uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da zahtev i u ovom delu, u kojem se pravnosnažna presuda pobija iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP i ukazuje da je u postupku pred Višim sudom u Vranju okrivljenom povređeno pravo na jednaku zaštitu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, nema zakonom propisan sadržaj.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP u vezi sa članom 484. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                Nevenka Važić, s.r.