Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Marka Kurtovića, advokati Borivoje Borović, Irina Borović i Marina Ivelja, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenom izrekne blažu kaznu ili da navedene presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine, a da branioce obavesti o vremenu i mestu održavanja sednice vaća radi prisustva istoj.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Marka Kurtovića je neosnovan.

Branioci okrivljenog Marka Kurtovića u svom zahtevu su naveli da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, kada su radnje okrivljenog kvalifikovane kao teško ubistvo iz člana 114. tačka 3. KZ, obzirom da na strani okrivljenog nije postojao umišljaj da kritičnom prilikom dovede u opasnost i život još nekog lica (preduzetim radnjama okrivljenog život oštećenih GG i DD nije doveden u opasnost što proizilazi iz okolnosti da je pucanj okrivljenog bio usmeren ka perifernim delovima tela i to u smeru na dole, oštećeni DD je prijatelj okrivljenog i pogođen je nehatno dok je oštećeni GG pogođen pukim slučajem), a navedeno ne proizilazi ni iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude. Nadalje u zahtevu branilaca okrivljenog Marka Kurtovića navodi se da utvrđeno činjenično stanje i činjenični opis izreke ne pruža dovoljno osnova za polazni zaključak da je okrivljeni bio svestan da preduzetim radnjama može lišiti života oštećenog AA (okrivljeni je ispalio više projektila u pravcu oštećenih od kojih je jedan pogodio pokojnog oštećenog AA nakon čega je oštećeni pao na tlo a okrivljeni ga je nakon toga kundakom pištolja udarao u predelu glave da bi ga zatim nogom šutirao u predelu rebara i predelu desne butine, a nakon čega je oštećeni u Urgentnom centru preminuo, iz čega proizilazi da okrivljeni nije pucao u vitalne delove tela pokojnog oštećenog, da je projektil ispalio ka dole u pravcu donjih ekstremiteta i da mu kasnije nije pucao u glavu već ga je udarao i šutirao). U zahtevu se dalje navodi da je delo okrivljenog trebalo kvalifikovati kao teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pri čemu je imajući u vidu da je događaju prethodila rasprava oštećenog sa okrivljenim da je okrivljeni bez svoje krivice zlostavljanjem teškim vređanjem od strane oštećenog doveden u stanje jake razdraženosti zbog čega je postupao na mah, njegove radnje trebalo kvalifikovati kao tešku telesnu povredu iz člana 121. stav 5. u vezi stava 3. KZ ili je njegove radnje trebalo kvalifikovati kao krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. KZ u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, ili kao ubistvo na mah iz člana 115. KZ. Prema navodima zahteva sudovi su ne postupajući na navedeni način učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Branioci okrivljenog Marka Kurtovića u svom zahtevu ukazuju i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP navodima da budući da su veštaci promenili svoj prvobitni nalaz i mišljenje u pogledu uračunljivosti okrivljenog Marka Kurtovića nakon gledanja snimka i uvida u ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom, i utvrdili da je okrivljeni kritičnom prilikom bio u stanju bitno smanjene uračunljivosti sud je odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon i to član 23. stav 3. KZ, jer se na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja mogao izvesti zaključak da se u ovom slučaju radi o prekoračenju nužne odbrane pa je bilo mesta i primeni odredbi člana 19. stav 3. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Marka Kurtovića, advokat Borivoje Borović isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektini i objektivni elementi krivičnog dela teškog ubistva iz člana 114. tačka 3. KZ, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, da je okrivljeni tom prilikom bio uračunljiv, da kritičnom prilikom nije bilo napada, teškog vređanja ni omalovažavanja od strane pokojnog oštećenog AA (strana 3 do 8 drugostepene presude), koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Imajući u vidu da pobijane presude nisu obuhvaćene povredom zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ne stoji ni povreda zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, jer je okrivljeni Marko Kurtović osuđen na kaznu zatvora u okviru zakonom propisane kazne za krivično delo za koje je oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                       Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

TT