Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 602/2014
19.06.2014. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. T.G., zbog krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. I.M., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 250/13 od 11.06.2013. godine i Osnovnog suda u Rumi Kv 15/14 od 24.02.2014. godine, u sednici veća održanoj 19.06.2014. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. T.G., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 250/13 od 11.06.2013. godine i Osnovnog suda u Rumi Kv 15/14 od 24.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 250/13 od 11.06.2013. godine okr. T.G., na ime nužnih troškova krivičnog postupka za angažovanje branioca, na teret budžetskih sredstava suda dosuđen je iznos od 229.500,00 dinara, dok je deo zahteva u iznosu od 19.000,00 dinara odbijen kao neosnovan. Istim rešenjem naloženo je računovodstvu tog suda da novčani iznos iz prvog stava dispozitiva navedenog rešenja isplati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja na tekući račun branioca adv. S.S.

Osnovni sud u Rumi rešenjem Kv 15/14 od 24.02.2014. godine odbio je kao neosnovanu žalbu okr. T.G. izjavljenu protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja branilac okr. T. G., adv. I.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji ''u skladu sa predlogom za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti i izmene stava 2. izreke tog rešenja ili da ukine klauzulu pravnosnažnosti i naloži Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici da donese zakonito rešenje''.

Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici kojim je određeno da se nužni troškovi krivičnog postupka za angažovanje branioca isplate na račun branioca nezakonito i isto nije podobno izvršenju, čime je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici kojim je naloženo računovodstvu suda da novčani iznos na ime nužnih troškova za angažovanje branioca isplati na tekući račun branioca adv. S.S. nije povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP, imajući u vidu da je okr. T.G. dana 10.03.2009. godine ovlastio adv. S.S. (punomoćje u spisima, strana 47 spisa), da ga zastupa i brani u svim pravnim poslovima, pred svim sudovima kao i pred svim organima vlasti i trećim licima, a naročito da u njegovo ime podiže i povlači tužbene zahteve i istih se odriče, zaključuje poravnanja, podnosi sve pravne lekove, predlaže izdavanje privremenih mera, predlaže i provodi izvršenje i preduzima druge pravne radnje, te da u njegovo ime za svoj račun prima novac, naplaćuje račune i vrši sve vrste drugih naplata. Povrede iz člana 441. stav 4. ZKP postojaće ako je sud odlukom o troškovima povredio zakon, ako je pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, što ovde nije slučaj.

Osim toga, navedenu povredu okrivljeni je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a vanpretresno veće Osnovnog suda u Rumi koje je odlučivalo o izjavljenoj žalbi, našlo je da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 2 u trećem stavu dalo razloge koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.