Protiv navedene drugostepene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti, podneo je branilac okrivljenog Ivana Ilića, advokat Uroš Aleksić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1), sa predlogom da Vrhovni kasacioni usvoji podneti zahtev, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili pak da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Ilića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ivana Ilića, advokat Uroš Aleksić je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu, iako istu ne numeriše, ukazuje i obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi navodi da Apelacioni sud u Beogradu prilikom donošenja presude Kž1 162/22 od 08.03.2022. godine, kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 189/21 od 12.10.2021. godine i okrivljenom za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika izrekao kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci, nije pravilno primenio odredbu člana 55a KZ, imajući u vidu da je okrivljeni prvi put osuđen 20.06.2011. godine, kao i da je drugi put osuđen 26.09.2017. godine, čime se dovodi u pitanje tumačenje člana kako 55. tako i 55a KZ od strane apelacionog suda. Po stavu odbrane nameće se pitanje ima li mesta primeni člana 55a u odnosu na član 55, a koji su po svojoj prirodi povezani članovi kumulativnog karaktera, odnosno ima li mesta primeni instituta višestrukog povrata. Branilac okrivljenog dalje navodi, a imajući u vidu prethodne osude okrivljenog, da je drugostepeni sud prilikom odmeravanja visine kazne okrivljenom pogrešno primenio odredbu člana 55a KZ, s obzirom da se nisu stekli uslovi za primenu ove odredbe, jer u konkretnom slučaju nije ispunjen jedan od kumulativno propisanih uslova i to uslov iz tačke 1) člana 55a KZ da je okrivljeni ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jedne godine, te da su oba dela izvršena pre više od deset godina od dana donošenja pobijane presude. Takođe se u zahtevu ističe da se zaračunavanje raspona kazne kod višestrukog povrata vrši tako što se polovina raspona kazne dobija tako što se vrši sabiranje minimuma i maksimuma propisane kazne i rezultat podeli sa dva, a koji rezultat je znatno manji od odluke drugostepenog suda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Ilića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima:1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Ilić Ivan dva puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i to presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2060/11 od 20.06.2011. godine kojom je osuđen zbog krivičnog dela iz člana 206. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, a presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 261/15 od 26.09.2017. godine, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 206. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) godina, čime je u konkretnom slučaju ispunjen prvi uslov iz člana 55a KZ.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni kaznu po prvoj osudi izdržao 13.08.2014. godine, a po drugoj 07.03.2019. godine. Stoga su neosnovani navodi u zahtevu branioca okrivljenog da nije ispunjen drugi uslov iz člana 55a KZ, s obzirom da rok, a shodno navedenoj zakonskoj odredbi, počinje da teče od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne koja je poslednja izrečena, a to je u konkretnom slučaju 07.03.2019. godine. S obzirom da je okrivljeni novo krivično delo izvršio 15.02.2021. godine, odnosno u roku koji je kraći od pet godina, navodi iz zahteva nisu osnovani, a imajući u vidu da branilac, pozivajući se na primenu člana 55a KZ, rok računa gledajući vreme između dve osude okrivljenog, a ne rok koji teče od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do dana kada je izvršeno novo krivično delo.

Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu, Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom drugostepenom presudom, preinačio prvostepenu presudu i to u pogledu odluke o kazni tako što je okrivljenog Ivana Ilića zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, primenom odredbom članova 4, 42, 45. i 54. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 7 (sedam) meseci, u koju kaznu mu se na osnovu člana 63. KZ uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 15.02.2021. godine do 12.10.2021. godine, sa obrazloženjem da su se stekla oba uslova predviđena u članu 55a KZ za izricanje strože kazne u slučaju višestrukog povrata.

Dakle, apelacioni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju ispunjena oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ, i to: dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem, na zatvor od najmanje od jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivčinog dela nije proteklo pet godina.

Kako je sud, u situaciji kada nađe da su ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata, u obavezi da odmeri kaznu koja će biti iznad polovine propisanog kaznenog raspona, neophodno je utvrditi značenje pojma „raspon propisane kazne“ i kako se izračunava njegova polovina u smislu odredbe člana 55a KZ. Po nalaženju ovoga suda, raspon propisane kazne u smislu člana 55a KZ, predstavlja razmak od minimalne do maksimalne kazne propisane za određeno krivično delo, a polovina raspona predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva iznad kog se mora izreći kazna za to krivično delo. Dakle, polovina propisane kazne se nalazi na sredini, odnosno polovini između graničnih vrednosti – posebnog minimuma i maksimuma propisane kazne i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika podeli sa 2, a zatim se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Polazeći od navedenog i primenom ovog načina računanja polovine raspona propisane kazne na konkretan slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da je prvostepeni sud bio u obavezi da okrivljenom, primenom odredbi člana 55a KZ, za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 12 godina, izrekne kaznu zatvora u trajanju dužem od sedam godina i šest meseci, odnosno kaznu iznad polovine raspona propisane kazne za to krivično delo.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud odmeravanjem kazne okrivljenom za produženo krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, na vreme od sedam godina i sedam meseci, dakle iznad sedam godina i šest meseci, što predstavlja polovinu raspona propisane kazne za to krivično delo, pravilno primenio odredbu člana 55a KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom drugostepenog suda na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić