U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Demira Crnovršanina, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K br. 290/24 od 23.09.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 205/24 od 17.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K br. 290/24 od 23.09.2024. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 205/24 od 17.01.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 53. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K br. 290/24 od 23.09.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom obavezan je okrivljeni da plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena Republika Srbija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1. 205/24 od 17.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru i branioca okrivljenog AA, advokata Demira Crnovršanina i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudska jedinica u Tutinu 15K br. 290/24 od 23.09.2024. godine, a pobijana presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Demir Crnovršanin, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili odbije optužni predlog, ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP usled pogrešne primene odredbe člana 53. ZKP koja se odnosi na predlog za krivično gonjenje, s obzirom da ne postoji blagovremeno podnet predlog od strane oštećenog za krivično gonjenje. Naime, branilac ukazuje da predlog za krivično gonjenje nije podnet postupajućem tužiocu blagovremeno u roku propisanom članom 53. stav 2. ZKP (tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog) niti je u fazi postupka pred tužilaštvom preduzeta bilo koja radnja koja bi se mogla smatrati kao podneti predlog od strane oštećenog.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, odredbom člana 218. Krivičnog zakonika (KZ) u stavu 1. propisano je da krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta čini onaj ko protivpravno zauzme tuđe zemljište, dok je stavom 2. propisano da ako je zauzeto zemljište deo zaštitne šume, nacionalnog parka ili drugog zemljišta sa posebnom namenom, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina, s tim da se za delo iz stava 1. ovog člana gonjenje preduzima po predlogu.

Odredbom člana 53. stav 1. ZKP propisano je da za krivična dela za koja se goni po predlogu oštećenog, predlog se podnosi nadležnom javnom tužiocu. U stavu 2. istog člana propisano je da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od 3 meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog (stav 2.), dok u stavu 3. stoji da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, samtraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je za predmetni događaj koji se odigrao avgusta 2023. godine, javnom tužiocu dostavljena krivična prijava 26.09.2023. godine i ista se odnosila na krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 2. KZ, za koje se goni po službenoj dužnosti, a Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu se dana 06.03.2024. godine izjasnilo da se pridružuje krivičnom gonjenju protiv okrivljenog AA i istaklo imovinskopravni zahtev za naknadu štete. Međutim, kako je nakon ukidanja prvostepene presude utvrđeno da se radi o krivičnom delu protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ, za koje se gonjenje preduzima po predlogu, zamenik Državnog pravobranioca, Odeljenje u Kraljevu je dostavio dopis Up-3984/2023 03.06.2024. godine u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kto-534/23, i u istom predložio Osnovnom javnom tužilaštvu da preduzme radnje krivčinog gonjenja radi zaštite imovine i interesa Republike Srbije i Opštine Tutin, na koji način su suštinski stavili predlog za pokretanje postupka u vezi prethodno podnete krivične prijave.

Imajući u vidu napred iznete činjenice i okolnost da je odredbom člana 53. stav 3. ZKP propisano da, ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje, proizlazi zaključak da je predlogom za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva podnet i predlog za pokretanje postupka protiv okrivljenog AA. Samim tim, po oceni ovoga suda, pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP suprotno navodima iz podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koju numeriše kao povredu iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede branilac navodi da je okrivljeni predmetnu parcelu ogradio ne radi zauzimanja i prisvajanja zemljišta, već radi zaštite sopstvenog zemljišta koje se graniči sa predmetnom katastarskom parcelom, uz napomenu da je u selu ... došlo do masovnog zauzimanja državnog zemljišta, pa je okrivljeni bio u stanju krajnje nužde da spreči protivpravno zauzimanje državnog zemljišta od strane drugih lica budući da je on jedan od retkih stanovnika ovog sela koji su ostali radi bavljenja poljoprivredom, a kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, odnosno da je izreka presude nerazumljiva s obzirom da se iz izreke presude ne može utvrditi ko je vlasnik zemljišta i da li se radi o državnom zemljištu i ko je oštećeni, da li je oštećena Republika Srbija ili je oštećena Mesna zajednica Biohan.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojeg okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković