Istom presudom prema okrivljenima je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge marihuane, mobilnih telefona i jedne elektronske vagice za precizno merenje, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Od okrivljenog Milana Milivojevića je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to domaći novac u iznosu od 4.200,00 dinara i strani novac u iznosu od 15 evra, a koji iznosi će po pravnosnažnosti presude biti uplaćeni u budžet Republike Srbije. Okrivljeni su obavezani da solidarno isplate sudu troškove krivičnog postupka - troškove veštačenja u iznosu od 222.157,95 dinara, s tim što je okrivljeni Darko Milutinović obavezan da na ime troškova veštačenja isplati sudu i iznos od 7.500,00 dinara, a sve u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 255/19 od 17.04.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Milana Milivojevića i Darka Milutinovića i potvrđena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K.200/17 od 17.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Milana Milivojevića - advokat Milan Latinović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Novom Sadu K.200/17 od 17.12.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 255/19 od 17.04.2019. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku;

- branilac okrivljenog Darka Milutinovića - advokat Vladimir Đurđević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Višeg suda u Novom Sadu K.200/17 od 17.12.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 255/19 od 17.04.2019. godine tako što će na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP okrivljenog Darka Milutinovića osloboditi od optužbe, te da odloži izvršenje pobijane pravnosnažne presude do odluke po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Milivojevića je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Milutinovića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog Milana Milivojevića u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama povredili odredbu člana 453. ZKP. Naime, kako je ranije ukinutom prvostepenom presudom Višeg suda u Novom Sadu K.2142/10 od 07.06.2017. godine okrivljeni Milan Milivojević bio oslobođen od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, te kako je na navedenu presudu javni tužilac izjavio žalbu samo zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, a ne i iz razloga pogrešne primene krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, a koji žalbeni razlog po stavu branioca jedino omogućava da u eventualno daljem toku krivičnog postupka presuda bude izmenjena na štetu okrivljenog, to stoga prvostepeni sud u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi javnog tužioca, nije mogao presudu izmeniti na štetu okrivljenog i oglasiti ga krivim za navedeno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Milivojevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga: Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog, obzirom da nisu izmenili presudu na štetu ovog okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu krivične sankcije. Naime, u situaciji kada je sud prvobitno doneo oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljenog, a javni tužilac tu presudu pobija izjavljenom žalbom zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nema povrede odredbe člana 453. ZKP kada sud u ponovljenom krivičnom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi javnog tužioca, okrivljenog oglasi krivim za krivično delo za koje je on optužen i za koje je ranije ukinutom prvostepenom presudom bio oslobođen od optužbe. Ovo stoga što žalba javnog tužioca izjavljena protiv oslobađajuće presude zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja sadrži u sebi i žalbu zbog povrede krivičnog zakona, a u konkretnom slučaju, upravo iz navoda žalbe javnog tužioca (strane 199 do 203 spisa predmeta), jasno proizilazi da se u žalbi zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja javni tužilac faktički žali i zbog povrede krivičnog zakona.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Milivojevića u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu svedoka AA, ... okrivljenog Milana Milivojevića, datog na zapisniku o glavnom pretresu od 26.09.2016. godine, a koja shodno odredbi člana 94. stav 1. tačka 2) ZKP ima status privilegovanog svedoka i oslobođena je od dužnosti svedočenja. Ovo imajući u vidu da kako navedeni privilegovani svedok nije uopšte pozvana na glavni pretres održan dana 14.12.2018. godine, to stoga u konkretnom slučaju nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za čitanje na tom glavnom pretresu iskaza svedoka AA datog na zapisniku o glavnom pretresu od 26.09.2016. godine, obzirom da je odredbom člana 406. stav 2. ZKP predviđeno da se zapisnici o ranijem ispitivanju svedoka koji su oslobođeni dužnosti svedočenja (član 94. stav 1. ZKP) ne smeju izvesti kao dokaz u skladu sa odredbama člana 406. ZKP ukoliko ti svedoci nisu uopšte pozvani na glavni pretres.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, obzirom da iz pobijanih presuda proizilazi da, iako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju u toku dokaznog postupka na glavnom pretresu održanom dana 14.12.2018. godine pročitao iskaz svedoka AA koji je ona dala na zapisniku o glavnom pretresu od 26.09.2016. godine, sud na iskazu ovog svedoka uopšte nije zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, imajući u vidu da nije prihvatio iskaz svedoka AA, a što jasno proizilazi iz razloga prvostepene presude datih na stranama 13 i 14. Sledstveno navedenom, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepeni sudovi učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Osim toga, kao neosnovani se ocenjuju i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da izreka prvostepene presude ne sadrži sva zakonom propisana obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već eventualno obeležja krivičnog dela iz člana 247. stav 1. KZ. Naime, po stavu branioca u izreci pravnosnažne presude opisana je samo radnja davanja opojne droge, a ne i jedna od alternativno predviđenih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela - neovlašćena prodaja opojne droge, obzirom da se u odnosu na događaj od 27.10.2010. godine u izreci presude ne navodi da je za predatu opojnu drogu okrivljeni Milan Milivojević od okrivljenog Darka Milutinovića dobio bilo kakvu protivvrednost ili da je postojala obaveza da se ista „naknadno“ plati.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Milan Milivojević krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, tako što je “od neutvrđenog dana tokom oktobra meseca 2009. godine pa do 27.10.2010. godine u Novom Sadu .... neovlašćeno držao a radi dalje prodaje supstancu opojnu drogu Cannabis sativa L, tzv. marihuanu, a koja je Rešenjem o utvrđivanju opojnih droga i psihotropnih sustanci („Službeni glasnik RS, broj 24/05) proglašena za opojnu drogu pod rednim brojem 47 na listi A, da bi je u navedenom periodu u više navrata neovlašćeno prodavao okrivljenom Darku Milutinoviću ...“, a na način kako je to bliže opisano u izreci presude, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda jasno i nedvosmisleno proizilazi da izreka prvostepene presude sadrži sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Imajući u vidu napred navedeno, to je, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivično-pravnih radnji okrivljenog Milana Milivojevića kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, pa se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Milivojevića je u preostalom delu odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno ova povreda zakona sastoji, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Milutinovića je u celosti odbačen kao nedozvoljen.

U konkretnom slučaju, branilac ovog okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i citira zakonski tekst iste, s tim što iz navoda kojima obrazlaže ovu povredu proizilazi da branilac faktički ukazuje na nepravilnu primenu odredbe člana 88. ZKP (zbog koje nije dozvoljeno podnošenje zahteva) od strane suda. Ovo imajući u vidu da ističe da sud, shodno odredbi člana 88. ZKP, nije bio ovlašćen da jedino na osnovu ranije datog priznanja okrivljenog Darka Milutinovića, koje je on potom opovrgao na glavnom pretresu izmenivši svoju odbranu i negirajući izvršenje krivičnog dela, a bez prikupljanja i izvođenja ijednog drugog dokaza, osim dokaza koji se odnose isključivo na okolnosti događaja od 27.10.2010. godine, okrivljenog Darka Milutinovića oglasi krivim da je u periodu od neutvrđenog dana tokom oktobra meseca 2009. godine pa do 27.10.2010. godine kontinuirano u više navrata radi dalje prodaje nabavljao opojnu drogu marihuanu i nakon razmeravanja u manje paketiće istu neovlašćeno prodavao.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Darka Milutinovića, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 88. ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Darka Milutinovića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Milivojevića - advokata Milana Latinovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP ovaj zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu isti zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Milutinovića - advokata Vladimira Đurđevića je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić