Branilac okr. D.R., adv. R.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Višeg suda u Valjevu Kž1 br. 128/16 od 24.03.2016. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 359. stav 1. KZ, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da zahtev usvoji i primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, presudom preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu donošenjem oslobađajuće presude, a iz navoda i predloga iz zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Mionici.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.R. je neosnovan u delu u kojem je podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439, tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je za postojanje krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, osim iskorišćavanja svog službenog položaja, prekoračenja svog službenog ovlašćenja ili nevršenja službene dužnosti, potrebno kumulativno ispunjenje još jednog bitnog obeležja krivičnog dela u pitanju-pribavljanje sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakve koristi, drugom nanošenje kakve štete ili teže povrede prava drugog, kojeg obeležja u konkretnom slučaju nema, jer nikakvu korist okrivljeni sebi ni drugom nije pribavio, nikom nije naneo štetu niti povredio prava drugog.

Izloženim navodima zahteva kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude, saglasnog opisu dela u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog prekoračenja svog službenog položaja načelnika Opštinske uprave Mionica i izdavanja upotrebne dozvole za punionicu prirodne izvorske vode i osvežavajućih alkoholnih pića „K.“ bez sporvedene zakonske procedure u smislu prethodnog pribavljanja odobrenja za gradnju, tako i ona koja se odnose na pribavljanje na taj način koristi drugom-PD „M.“ DOO B. omogućavanjem ovom prvnom licu legalizacije navedenog bespravno izgrađenog objekta i obavljanje proizvodnje u istom, pri tom uz postojanje činjenica koje se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema delu-uračunljivosti i direktnog umišljaja (svesti i volje) za izvršenje dela koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP, jer drugostepeni sud nije odgovorio ni na jedan žalbeni navod vezano za obeležja krivičnog dela u pitanju koja se odnose na pribavljanje koristi sebi ili drugom, nanošenja štete drugom ili povrede prava drugog. Takođe, branilac navodi da u pogledu postojanja tih činjenica prvostepena presuda ne sadrži apsolutno nikakvo obrazloženje, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a navodima kojima negira postojanje činjenica u pitanju, konkretno pribavljanja koristi drugom i s tim u vezi i postojanje umišljaja okrivljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju, branilac osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Međutim, navedene povrede zakona, kao ni pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.R. u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.