Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 481/18 od 22.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana zajednička žalba branilaca okrivljenog AA a presuda Osnovnog suda u Požarevcu 81K 694/16 od 23.02.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog AA, adv. Borivoje Borović i Marina Ivelja, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, adv. Borivoja Borovića i Marine Ivelja, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branioci okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP samo formalno kao razlog podnošenja zahteva označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, tj. da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Međutim, u obrazloženju navedenog zahteva, se navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje u pogledu postojanja prevarne namere kod okrivljenog, jer ne postoji lažno prikazivanje činjenica od strane okrivljenog i navodnog dovođenja u zabludu oštećenih, kako se to navodi u pobijanim presudama, jer su oštećeni bili upoznati sa sadržinom ugovora, te potpisivanjem istog sa okrivljenim prihvatili obavezu da postupe po odredbama tog ugovora, pa između ostalog i da uplate dodatne troškove nastale u procesu nabavke i uvoza predmetnih vozila i prikolice.

Iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljenog AA, osporavaju činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ukazuju na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Takođe zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, pri čemu se ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već se u obrazloženju zahteva osporava ocena suda okolnosti koje su od uticaja na odmeravanje vrste i visine krivične sankcije, isticanjem da su prvostepeni i drugostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne propustili da cene kao olakšavajuću okolnost činjenicu da je okrivljeni AA neposredno i preko brata isplatio u celosti sve uplaćene iznose oštećenima.

Kako su, dakle, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu samo formalno označili povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok u suštini zahtevom osporavaju činjenice koje su u konkretnom slučaju bile od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije, na koji način, po oceni ovog suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a iz kog razloga, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahev branilaca okrivljenog AA, adv. Borivoja Borovića i Marine Ivelja, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić