Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 1/19 od 13.02.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 666/18 od 10.09.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Duško Vilotijević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku ili da donese odbijajuću presudu u smislu člana 422. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodima da je u veću Apelacionog suda u Beogradu, u trećem stepenu, kao predsednik, učestvovao sudija Siniša Važić u donošenju pobijane presude Kž3 1/19 od 13.02.2019. godine, a da je takođe kao predsednik veća Apelacionog suda u Beogradu u drugom stepenu učestvovao u donošenju rešenja Kž1 875/15 od 29.09.2015. godine, kojim je osuđujuća prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Odbrana nalazi, da je isti sudija postupao u istom predmetu i kao predsednik veća Apelacionog suda u drugom stepenu i kao predsednik veća Apelacionog suda u trećem stepenu, što je protivno odredbi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Suprotno izloženim navodima zahteva, po oceni ovog suda, pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Naime, odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da sudija ili sudija porotnik mora biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog kao tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Siniša Važić učestvovao, kao predsednik veća u donošenju presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 1/19 od 13.02.2019. godine, koja je predmet pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, te da je takođe učestvovao, kao predsednik veća, u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 875/15 od 29.09.2015. godine.

Međutim, imajući u vidu da sudija Siniša Važić nije u istom predmetu, prethodno, učestvovao u donošenju meritorne odluke tj. nije učestvovao u izricanju presude (osuđujuće ili oslobađajuće), već je učestvovao u donošenju drugostepenog rešenja Kž1 875/15 od 29.09.2015. godine - kojim je ukinuta prvostepena presuda, to je ovaj sud iznete navode odbrane u podnetom zahtevu, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP u odnosu na sudiju Sinišu Važića, ocenio kao neosnovane.

Pored toga podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP uz obrazloženje da je predmetni krivični postupak vođen bez postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Odbrana nalazi da je prvostepeni sud usled odustanka javnog tužioca od krivičnog progona okrivljenog AA na glavnom pretresu održanom 28.09.2016. godine, kome punomoćnik oštećenog nije prisustvovao a bio je uredno pozvan, i donošenja rešenja o obustavi postupka od 28.09.2016. godine, pogrešnom primenom odredbe člana 54. stav 2. ZKP (kada je obavestio oštećenog o odustanku javnog tužioca od optužbe) omogućio oštećenom da podizanjem optužnice 12.10.2016. godine preuzme krivični progon okrivljenog AA protivno odredbama ZKP, te samim tim, po stavu odbrane, ni Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu, u nastavku krivičnog postupka, nije imao zakonskog osnova za preuzimanje krivičnog progona od oštećenog.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu 05.04.2012. godine podigao optužnicu Kt 4173/2010, između ostalih, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ. Nadalje, u zapisniku sačinjenom na glavnom pretresu održanom pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 28.09.2016. godine je konstatovano da su na glavni pretres „pristupila sva pozvana lica“ i to: zamenik javnog tužioca, okrivljeni AA i okrivljeni VV i njihov branilac advokat Duško Vilotijević, te da javni tužilac odustaje od krivičnog progona protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, po optužnici Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 4173/2010 od 05.04.2012. godine, te je na istom zapisniku doneto rešenje o obustavi krivičnog postupka, a zatim je pismeni otpravak rešenja K 1762/2015 od 28.09.2016. godine, donet na osnovu člana 361. ZKP, dostavljen, između ostalih, oštećenom AD za osiguranje „BB“ ... uz pismeno obaveštenje da u smislu člana 52. ZKP mogu preuzeti krivični progon okrivljenog AA, u roku od osam dana od prijema obaveštenja, a isto su primili 04.10.2010. godine. Podneskom broj 4067/2016 od 10.10.2016. godine, koji je u Prvom osnovnom sudu zaprimljen 12.10.2016. godine (u zakonskom roku od osam dana), oštećeni AD za osiguranje „BB“ ... je obavestio sud o preuzimanju krivičnog progona okrivljenog AA i dr, zbog predmetnih krivičnih dela kao i u optužnici javnog tužioca. Podneskom Kt 4173/10 od 31.03.2017. godine Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu obavestio je sud, da u skladu sa obaveznim uputstvom Višeg javnog tužioca u Beogradu, preuzima krivični progon protiv okrivljenih AA i VV, zbog predmetnih krivičnih dela, kao u optužnici Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 4173/2010 od 05.04.2012. godine.

Odredbom člana 52. stav 1. ZKP, koja reguliše preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog je propisano: „Ako nakon potvrđivanja optužnice javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe, sud će pitati oštećenog da li hoće da preuzme krivično gonjenje i zastupa optužbu. Ako oštećeni nije prisutan, sud će ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tužioca od optužbe i poučiti ga može da se izjasni da li hoće da preuzme gonjenje i zastupa optužbu“.

Kako oštećeni AD za osiguranje „BB“ ... nije prisustvovao glavnom pretresu održanom 28.09.2016. godine, na koji nije bio ni pozvan, kada je javni tužilac odustao od krivičnog progona okrivljenih, sud je oštećenog pravilnom primenom člana 52. stav 1. ZKP obavestio o odustanku javnog tužioca od optužbe i poučio o mogućnosti da preuzme krivični progon, što je oštećeni i učinio u zakonskom roku od osam dana, nakon čega je 31.03.2017. godine Prvi osnovni javni tužilac u Beogradu preuzeo krivični progon okrivljenog AA i dr, zbog predmetnog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ i zastupao optužbu do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da tokom redovnog krivičnog postupka sud nije povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, jer je tokom postupka u kontinuitetu postojala optužba ovlašćenog tužioca. Naizmeničnim smenjivanjem ovlašćenih tužilaca, u skladu sa ZKP-om, tokom redovnog krivičnog postupka nije u činjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Za Predsednika veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                    Dragan Aćimović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić