Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.51/22 od 05.04.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dragiše Radovanovića, branioca okrivljenog GG – advokata Vladete Stankovića i branioca okrivljenog DD – advokata Radeta Vukadinovića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.324/18 od 08.11.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dragiša Radovanović, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji u celosti kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presude Osnovnog suda u Prokuplju 5K.br.324/18 od 08.11.2021. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1.br.51/22 od 05.04.2022. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini navedene presude tako što će prema okrivljenima AA i BB odbiti optužbu ili ih osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA i BB u podnetom zahtevu ističe da kako u konkretnom slučaju u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude nema subjektivnog elementa bića krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u saizvršilaštvu iz člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ u smislu direktnog umišljaja na strani obojice okrivljenih, a koji umišljaj kod okrivljenih, po braniocu, mora da obuhvati i bitna stvarna obeležja krivičnog dela koje je učinilo lice kome se pruža pomoć, pri čemu mora da postoji i svest o težini dela koje je izvršilo lice kome se pružila pomoć, to stoga, po stavu branioca okrivljenih, delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo. Naime, po stavu branioca okrivljenih, kako sama inkriminacija predmetnog krivičnog dela predviđa „ko zna da je neko lice učinilo krivično delo ...“, to je za postojanje predmetnog krivičnog dela neophodno da na strani okrivljenih AA i BB u konkretnom slučaju ima saznanja da je maloletni ĐĐ izvršio neko krivično delo, a u konkretnom slučaju izreka prvostepene presude ne sadrži da su okrivljeni bili svesni da pružaju pomoć učiniocu krivičnog dela i da to čine kako ovaj ne bi bio otkriven, a koja svest se mora kretati od izvesnosti pa do verovatnoće da je lice koje se prikriva izvršilac krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 25. Krivičnog zakonika, koja bliže opisuje pojam umišljaja, propisano je da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Osnovni oblik krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko krije učinioca krivičnog dela ili mu prikrivanjem sredstava kojima je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osuđeno lice ili preduzima druge radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši izrečena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ proizilazi da se radnja izvršenja sastoji u sakrivanju učinioca krivičnog dela ili u tome što se učiniocu prikrivanjem oruđa, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven, a osnovni oblik ovog krivičnog dela postoji i onda kada izvršilac krije osuđeno lice ili preduzima radnje kojima se ide za tim da se ne izvrši izrečena kazna, mera bezbednosti ili određene vaspitne mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom). Ovo krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem, pri čemu lice koje pruža pomoć mora biti svesno da je drugo lice učinilo krivično delo, odnosno da je pravnosnažno osuđeno za krivično delo i da tom licu pomaže da ne bude otkriveno ili da se prema njemu ne izvrši izrečena krivična sankcija. Za postojanje predmetnog krivičnog dela nije neophodno da je lice koje pruža pomoć sigurno da je lice kome pomaže učinilo krivično delo, odnosno da je isto pravnosnažno osuđeno, već je dovoljno postojanje svesti o toj mogućnosti. Osnovni oblik krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ će postojati i u situaciji kada je učinilac u zabludi o vrsti krivičnog dela koje je učinilo lice kome se pruža pomoć ili kada uopšte ne zna o kojem se krivičnom delu radi, pri čemu nije od značaja da li je učiniocu lično poznato lice kome pruža pomoć, kao ni to da li je lice kome se pomoć pruža svesno da mu se pruža pomoć.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog pod tačkom 2. izreke prvostepene presude i to da su okrivljeni AA i BB zajedno sa okrivljenima GG i DD „... u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, pružili pomoć učiniocu posle učinjenog krivičnog dela da ne bude otkriven, na način što je okrivljeni GG pozvao telefonom okrivljenog BB i okrivljenog AA da dođu po maloletnog ĐĐ kako bi ga odveli u ... kod EE gde bi trebalo da boravi neko vreme, da ne bi bio u ... kada policija bude preduzimala radnje po prijavi oštećenog VV zbog krađe koju je izvršio ĐĐ, nakon čega su okrivljeni AA i BB došli sa okrivljenim DD putničkim motornim vozilom .... vlasništvo GG i odvezli ga u ... kod EE kome su rekli da će maloletni ĐĐ kod njega ostati neko vreme ..., pri čemu su bili svesni protivpravnosti i zabranjenosti dela i hteli su njegovo izvršenje“, a u vreme, mestu i na način bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenih AA i BB stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u saizvršilaštvu iz člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje su oni pravnosnažno oglašeni krivim.

Naime kako, suprotno navodima branioca okrivljenih, kod krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 1. KZ, umišljaj okrivljenih ne mora da obuhvati i bitna stvarna obeležja krivičnog dela koje je učinilo lice kome se pruža pomoć (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenih), već je za postojanje umišljaja na strani okrivljenih dovoljno da su okrivljeni svesni da je drugo lice učinilo neko krivično delo i da tom licu pomažu da ne bude otkriveno, to stoga, po oceni ovoga suda, izreka pravnosnažne presude sadrži opis umišljaja okrivljenih u smislu odredbe člana 25. KZ. Ovo imajući u vidu da je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pravnosnažne presude navedeno da su okrivljeni sa umišljajem, bili svesni protivpravnosti i zabranjenosti dela i hteli su njegovo izvršenje, pri čemu i iz samih radnji okrivljenih opisanih u izreci presude nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom bili svesni da je maloletni ĐĐ izvršio krivično delo krađe i da ga odvođenjem kod EE u ... da boravi na neko vreme kriju, čime mu pomažu da ne bude otkriven, odnosno pružaju mu pomoć posle učinjenog krivičnog dela i da su tu pomoć okrivljeni hteli da realizuju, dakle iz izreke presude proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom postupali sa direktnim umišljajem jer su imali svest o svom delu i hteli su njegovo izvršenje. Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu pobijanim pravnosnažnim presudama učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenih, a kako se to neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenih.

Nadalje, kako se, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenih AA i BB stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u saizvršilaštvu iz člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ, to je stoga sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenih bliže opisanih pod tačkom 2. izreke prvostepene presude kao krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela u saizvršilaštvu iz člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenih kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ, jer je oglasivši okrivljene krivim za ovo krivično delo primenio zakon koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 333. stav 1. u vezi člana 33. KZ na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Dragiše Radovanovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić