Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 41/18 od 27.02.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 650/18 od 18.10.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 650/18 od 18.10.2018. godine i Kž3 41/18 od 27.02.2019. godine, branilac okrivljenog, advokat Marin Blagojević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude tako što će potvrditi prvostepenu oslobađajuću presudu ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenim dokazima: zapisniku o uviđaju sa skicom lica mesta sačinjenom u okviru drugostepenog pretresa 14.06.2017. godine, te dopunskom saobraćajnom veštačenju.

Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da je drugostepeni sud, u postupku po žalbi, pošto je veće našlo da je potrebno zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja održati pretres, postupio u smislu člana 449. stav 1. ZKP kojim je propisano da će se pretres pred drugostepenim sudom održati ako je potrebno da se zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja izvedu ili ponove dokazi koji su izvedeni ili odbijeni od strane prvostepenog suda, a postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres.

Odredbom člana 404. stav 2. ZKP, koja se odnosi na izvođenje dokaza van glavnog pretresa, je propisano da ako je potrebno da se izvrši uviđaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, veće će ovlastiti predsednika veća ili sudiju člana veća da to učini, a odredbom člana 450. stav 6. ZKP je propisano da će se odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno primenjivati i u pretresu pred drugostepenim sudom, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su dokazi na koje ukazuje odbrana: zapisnik o uviđaju sa skicom lica mesta 14.06.2017. godine, te dopunsko saobraćajno veštačenje pribavljeni i izvedeni pred drugostepenim sudom u zakonitom postupku, u skladu sa citiranim odredbama člana 449. stav 1. i člana 404. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, te napred iznete navode branioca okrivljenog AA, advokata Marina Blagojevića, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane.

Osim toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da opisanim radnjama za koje je okrivljeni oglašen krivim, u izreci drugostepene presude, nisu obuhvaćeni svi elementi krivičnog dela, odnosno da u istim radnjama nedostaje subjektivni element predmetnog krivičnog dela.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u podnetom zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane nalazeći da iz opisa subjektivnog elementa u izreci presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 650/18 od 18.10.2018. godine: „iako svestan da usled toga može da nastupi zabranjena posledica, ali je olako držao da ona neće nastupiti“ proizlazi nehatno postupanje okrivljenog AA kako u odnosu na osnovno krivično delo iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ tako i u odnosu na nastalu težu posledicu, odnosno smrt oštećenog VV. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić