Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.30/2021 od 14.03.2022. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu Kž1 br.107/20 od 01.12.2020. godine samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom AA u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, na koju je osuđen drugostepenom presudom, uračunato vreme koje je proveo na izdržavanju kazne zatvora od 20.12.2019. godine do 28.02.2020. godine, dok je u ostalom delu žalba branioca odbijena kao neosnovana a drugostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu Kž1 br.107/20 od 01.12.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 br.30/2021 od 14.03.2022. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Goran Đorđević zbog povreda zakona iz člana 485.stav 1. tačka 1) u vezi člana 486.ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Goran Đorđević je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, formalno označava povredu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 486. ZKP, koje su opšteg karaktera, pri čemu ne opredeljuje konkretnu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP. U obrazloženju zahteva branilac ističe da nisu ostvareni elementi krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366.KZ, obzirom da okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao svojstvo službenog lica (određeno u članu 112. stav 3. KZ), a što je neophodan uslov za postojanje ovog dela, jer to proizilazi iz stava 1. navedenog člana u kom je propisano da “Ko zahteva ili primi...da korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja..“ i da se na ovaj način jasno određuje krug lica na koje se odnosi ovo delo, da se radnja izvršenja preduzima u vršenju službene dužnosti ili u vezi sa istom, da je zaštitni objekt ovog krivičnog dela službena dužnost, čija zloupotreba predstavlja razlog inkriminacije a da okrivljeni nije imao ni službeni ni društveni položaj kao i da nije preduzeta bilo kakva radnja posredovanja. Branilac još navodi da je neosnovan argument Apelacionog suda da je radnja dela postavljena alternativno, odnosno da pored propisanog službenog ili društvenog položaja je propisan alternativno i stvarni ili pretpostavljeni uticaj, jer po mišljenju branioca, u pogledu osnovnih obeležja krivičnog dela trgovina uticajem nema alternativnosti, već su radnje postavljene kumulativno odnosno „korišćenjem“ i „posredovanjem“.

Branilac osporava i postojanje pretpostavljenog uticaja obzirom da sud zaključak o postojanju istog zasniva isključivo na iskazima svedoka oštećenih BB i VV, a koji nisu potvrđeni iskazima ostalih svedoka ali i da je za same oštećene nesporno da okrivljeni nije funkcioner i da je samim tim njegov pretpostavljeni uticaj sporan sa aspekta oštećenih kao i da pretpostavljeni uticaj mora objektivno postojati i da nije dovoljno da se radi o uticaju koji drugi pretpostavljaju i na kraju da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova da uticaj koji drugi pretpostavljaju može biti obeležje krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366.stav 1.KZ.

Branilac još smatra da radnja posredovanja mora biti izvršena i to korišćenjem svog društvenog položaja, koji okrivljeni objektivno nema, kao i da je neodrživ stav da je prijem nagrade dovoljan osnov za postojanje ovog krivičnog dela.

Na ovaj način, branilac okrivljenog, koji tvrdi da izrekom presude nisu obuhvaćeni svi bitni elementi krivičnog dela, odnosno da iz činjeničnog stanja ne proizilazi izvršenje krivičnog dela iz člana 366. stav 1.KZ je suštinski ukazao na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da su isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog, i da su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u trećem stepenu po žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1 br.107/20 od 01.12.2020. godine. Apelacioni sud u Nišu ove navode ocenio je neosnovanim i o tome na strani 2. stav 7, strani 3. i strani 4. stav 4. svoje odluke Kž3 br.30/21 od 14.03.2022. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Branilac je u zahtevu ukazao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da su tokom postupka izvedeni nezakoniti dokazi i to iz razloga što kriminalističko-tehnička dokumentacija sadrži fotografije poruka sa telefona oštećene BB koje su navodno poslate od strane okrivljenog, čime je postupljeno suprotno odredbi člana 166.ZKP koji uređuje postupak preduzimanja posebnih dokaznih radnji tajnog nadzora nad komunikacijama, posebno imajući u vidu da je fotografisan telefon oštećene a ne okrivljenog. Branilac još navodi da se predmetne sudske odluke nisu mogle zasnovati na ovakvom dokazu, koji je morao biti izdvojen iz spisa predmeta te još istakao da je sud odbio njegov predlog da se zatraži listing podataka mobilnog operatera.

Odredbom člana 133.stav 1.ZKP je propisano da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka.

Odredbom člana 135.stav 1.ZKP je propisano da se uviđaj preduzima nad pokretnim i nepokretnim stvarima okrivljenog ili drugih lica, a stavom 2. istog člana da je svako dužan da organu postupka omogući pristup stvarima i pruži potrebna obaveštenja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 29.04.2015. godine, PU za grad Niš OKP-OZSPK poslao dopis broj PO-430/15 odeljenju kriminalističke policije- kriminalističkoj tehnici u kojem zahteva da na osnovu usmene naredbe zamenika javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu, Andrije Ivića, fotografišu SMS poruke na mobilnim telefonima u vlasništvu VV i BB i dostave im kriminalističko-tehničku dokumentaciju u dva primerka, pri čemu će jedan primerak biti dostavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu a drugi biti deo spisa predmeta policijske uprave.

Obzirom da iz navedenog proizilazi da u konkretnom slučaju dokaz na koji se ukazuje zahtevom nije pribavljen primenom posebnih dokaznih radnji,suprotno članu 166.ZKP, već su fotografije ekrana mobilnog telefona oštećene, sa porukama, načinjene u sklopu uviđajnih radnji shodno odredbi člana 135.ZKP i to na osnovu usmene naredbe organa postupka odnosno zamenika Osnovnog javnog tužioca u Nišu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su neosnovani i navodi da je presuda zasnovana na nezakonitom dokazu i da je učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438.stav 2. tačka 1.ZKP.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA–advokat Gorana Đorđevića je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Za Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić