.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 608/2019
20.06.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Gorana Medakovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu Kn 28/18 od 20.11.2018. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 35/19 od 22.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 20.06.2019. godine, jednoglasno je, doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu Kn 28/18 od 20.11.2018. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 35/19 od 22.03.2019. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u odnosu na preostale povrede zakona ODBACUJE, kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu Kn 28/18 od 20.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ukoliko u roku provere od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo, te mu je sud u smislu člana 89a KZ izrekao meru bezbednosti zabrane prilaženja i komunikcije sa oštećenom, tako što mu je zabranjeno približavanje oštećenoj BB na udaljenosti od 100 m, i pristup prostoru oko mesta stanovanja oštećene i mesta gde radi na udaljenosti od 100 m, koja mera će trajati tri godine, po pravnosnažnosti presude, a okrivljeni je obavezan i da sudu naknadi paušal, kao u izreci presude, i Osnovnom javnom tužiocu u Vršcu troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 35/19 od 22.03.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Osnovnog suda u Vršcu Kn 28/18 od 20.11.2018. godine, u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i meri bezbednosti tako što je taj sud okrivljenom AA za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti u roku provere od godinu dana, po pravnosnažnosti presude, i otklonio primenu mere bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom BB izrečene u smislu člana 89a KZ, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, i prvostepena presuda potvrđena u nepreinačenom delu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Goran Medaković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku ili da preinači presudu Višeg suda u Pančevu tako što će okrivljenog AA osloboditi od krivične odgovornosti.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da krivično delo za koje se okrivljeni AA goni nije krivično delo, jer okrivljeni učinjenom radnjom nije ostvario elemente bića krivčinog dela nasilje u porodici, s`obzirom na to da nije nastupila posledica u vidu kontinuiranog ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice - oštećene BB, ... okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:
Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ je takozvana „posledična radnja izvršenja“, koja može biti različita ali se mora tumačiti u kontekstu radnji izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ - kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje kojim učinilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice. Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela je određena trajnim glagolom, te se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta iz kog razloga je, za postojanje dela bez značaja što se u konkretnom slučaju radilo o jednokratnom postupanju okrivljenog. Okrivljeni AA je kritičnom prilikom, preduzimanjem radnji opisanih u izreci prvostepene presude „... ... oštećenu BB provocirao, izazivao na svađu, vikao, urlao, govorio joj pogrdne reči da je odvratna ..., da ne može ... da bude bolja nego što je ona, da je jednom nogom u grobu, lupao rukama o sto, skočio sa stolice i nogom šutnuo u ekran LCD televizora koji je pukao, a zatim je izašao iz stana...“ nesumnjivo ugrozio spokojstvo i telesni integritet oštećene BB, svoje ..., čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti, kako objektivne - koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne - koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog AA, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.
Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.
Pored toga podnetim zahtevom se ukazuje da u obrazloženju presude uopšte nisu izneti razlozi da li je ponašanje okrivljenog dovelo do trajnog narušavanja porodičnih odnosa, niti su obrazložene okolnosti koje ukazuju da je u konkretnom slučaju došlo do narušavanja porodičnih odnosa i dr, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da sud nije pravilno cenio odbranu okrivljenog niti iskaz oštećene te da je pogrešnom ocenom izvedenih dokaza pogrešno i nepravilno utvrdio činjenično stanje što je imalo za posledicu osuđujuću presudu, čime se ukazuje na odredbu člana 440. ZKP.
Kako ukazivanje na napred navedene odredbe iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev u navedenom delu odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, te člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
