Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 29/22 od 28.02.2022. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog Dragana Rolovića - advokata Boška Žurića i presuda Višeg suda u Beogradu 13 K br. 33/19 od 15.10.2021. godine, preinačena samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenom zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja mu je utvrđena prvostepenom presudom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 348. stav 1. KZ, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 25.09.2019. godine, kao i vreme trajanja mere zabrana napuštanja stana od 08.01.2020. godine do 08.01.2021. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda, u nepreinačnom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dragana Rolovića - advokat Boško Žurić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Dragana Rolovića oslobodi odgovornosti za krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili ukine u celosti samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu odloži, odnosno prekine shodno članu 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Rolovića - advokata Boška Žurića Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene iznetih navoda u zahtevu našao da je:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Rolovića - advokata Boška Žurića neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Dragana Rolovića - advokat Boško Žurić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijana presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 29/22 od 28.02.2022. godine doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, obzirom da su veće Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo označenu presudu činile sudije koje su morale biti izuzete, zbog postojanja okolnosti koje su izazvale sumnju u njihovu nepristrasnost.

Naime, presuda Apelacionog suda u Beogradu koja se ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija doneta je u veću koje su činile sudije Dragoljub Albijanić, kao predsednik veća, Dragan Milošević i Bojana Paunović, kao članovi veća, a iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Dragoljub Albijanić bio član veća Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo rešenje Kž2 20/20 od 08.01.2020. godine, kojim je mera pritvora prema okrivljenom zamenjena merom zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora. U označenom rešenju veće Apelacionog suda u Beogradu je navelo, kako je prema stanju u spisma predmeta utvrdilo da je okrivljeni Dragan Rolović opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ na način opisan u optužnom aktu, da je okrivljeni ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, kao i da je predmetno krivično delo izvršio u roku provere po prethodnoj osudi. Po stavu odbrane, navodi rešenja „da je predmetno krivično delo izvršio u roku provere po prethodnoj osudi“, nesumnjivim zaključuje da se veće Apelacionog suda Beogradu koje je donelo ovo rešenje jasno opredelilo u pogledu krivice okrivljenog, na način da smatraju da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je optužen. Po stavu odbrane, usled ovakvog stava veća Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo napred pomenuto rešenje evidentno je da je i kod sudije Dragoljuba Albijanića, koji je bio član tog veća, postojao jasno izražen stav u pogledu krivice okrivljenog Dragana Rolovića u odnosu na krivična dela za koja je bio optužen, te da je usled toga samim tim logično da je takvo uverenje postojalo kod sudije Dragoljuba Albijanića i u trenutku kada je kao predsednik veća Apelacionog suda u Beogradu odlučivao o žalbi branioca okrivljenog na presudu Višeg suda u Beogradu K br. 33/19 od 15.10.2021. godine (koje se ovim zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju).

Dalje se navodi da je sudija Bojana Paunović bila predsednik veća Apelacionog suda u Beogradu koje je donelo rešenje Kž2 302/2019 od 11.02.2019. godine, kojim je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Dragana Rolovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, kojim je prema okrivljenom bio produžen pritvor. Obrazlažući svoju odluku, veće Apelacionog suda u Beogradu kojim je predsedavala sudija Bojana Paunović je navelo, kako je prema stanju u spisima predmeta utvrdilo da je okrivljeni Dragan Rolović opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, pri tom detaljno analiziravši i opisujući radnju izvršenja krivičnog dela ubistvo u pokušaju koje je okrivljenom stavljeno na teret. Dalje se navodi da u slučaju kada je sudija tokom postupka donosio odluke i pre učešća u donošenju presude u istom predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, postoji opravdana bojazan da taj sudija, odnosno te sudije nisu nepristrasne, a stepen njihove nepristrasnosti se ceni u skladu sa obimom i prirodom ranije donetih odluka.

Izneti navodi se ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Nesporna je činjenica da je u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 20/20 od 08.01.2020. godine, u čijem donošenju su učestvovali sudija Tatjana Vuković, kao predsednik veća i sudije Zdravka Đurđević i Dragoljub Albijanić, kao članovi veća, koji su odlučivali o žalbi na rešenje o produženju pritvora konstatovano „iz spisa predmeta i pobijanog rešenja proizilazi postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ na način opisan u optužnom aktu, da je okrivljeni ranije osuđivan zbog istovrsnog krivičnog dela, kao i da je predmetno krivično delo izvršio u roku provere po prethodnoj osudi, te postoje okolnosti da će okrivljeni, ukoliko se nađe na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što predstavlja zakonski razlog iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP“.

Takođe, nesporna je i činjenica da je u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 302/2019, u čijem donošenju su učestvovale sudije Bojana Paunović, kao predsednik veća i sudije Omer Hadžiomerović i mr Sretko Janković, kao članovi veća, koji su odlučivali o žalbi na rešenje o produženju pritvora, konstatovano da „prema stanju u spisu, okrivljeni Dragan Rolović je opravdano sumnjiv da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ....“

Međutim, ovo samo po sebi ne znači da su se navedene sudije, u konkretnom slučaju sudija Dragoljub Albijanić i sudija Bojana Paunović, izjasnile sa većim stepenom jasnoće u pogledu krivice okrivljenog.

Naime, prilikom prethodnih odlučivanja o produženju pritvora, isti razlozi su dati od strane suda i obrazloženi kao „osnovana sumnja“, da bi u rešenju Apelacionog suda u Beogradu Kž2 302/2019 od 11.02.2019. godine bez dodatnog izjašnjavanja ili obrazloženja isti razlozi bili označeni kao „opravdana sumnja“. Dakle, poređenjem obrazloženja navedenih odluka jasno je vidljivo da prilikom donošenja odluke u označenom rešenju sudije, ( pored ostalih i sudija Bojana Paunović, čije se izuzeće u konkretnom slučaju traži ), nisu cenile niti obrazlagale nove činjenice u vezi opravdane sumnje da je okrivljeni izvršio krivična dela, potrebne za optuženje, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela, ali bez bavljenja dokaznim razlozima i bez izjašnjenja u pogledu krivice koja bi bila izvan granice ispitivanja osnovane sumnje.

Pri tome, rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 20/22 od 08.01.2022. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog i rešenje Višeg suda u Beogradu Kv br. 4742/19 od 09.12.2019. godine preinačeno, okrivljenom ukinut pritvor, u stavu jedan, a u stavu dva izrečena mu je mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora. I u ovoj situaciji Apelacioni sud u Beogradu, iako terminološki koristi termin „opravdana sumnja“, ne navodi ocenu dokaza, niti su sudije (pored ostalih i sudija Dragoljub Albijanić, čije se izuzeće u konkretnom slučaju traži ) izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri od onoga što je to neophodno za donošenje odluke o pritvoru ili meri zabrane napuštanja stana, već su cenjene okolnosti u vezi obeležja krivičnih dela bez bavljenja dokaznim razlozima.

Shodno iznetom, može se konstatovati da postoji samo jezička razlika termina „opravdana sumnja“ i „osnovana sumnja“, ali da su navedena rešenja u obrazloženju ista, i da u označenim rešenjima Apelacionog suda u kojima se koristi termin „opravdana sumnja“ nema ocene dokaza, niti su sudije čije se izuzeće traži izrazile visok stepen jasnoće u pogledu krivice okrivljenog i to u većoj meri nego što je to neopohodno za donošenje odluke o pritvoru, iz kojih razloga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dragana Rolovića - advokata Boška Žurića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da delo opisano pod tačkom jedan izreke pobijane prvostepene presude (krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ) nije krivično delo iz razloga što se okrivljeni nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi u pogledu toga da oštećeni u tom napadu namerava da upotrebi pištolj ili ne, odnosno jer je postupao u takozvanoj putativnoj nužnoj odbrani. U vezi sa iznetim, branilac iznosi odbranu okrivljenog, daje sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja veštaka: sudske medicine dr Zorana Stankovića; balističara Milana Kunjadića, psihijatra dr Branka Mandića, kao i ostalih izvedenih dokaza, pre svega iskaza svedoka AA i BB, iskaza samog oštećenog, te materijalnih dokaza u spisima predmeta. Naime, po stavu odbrane, kritičnom prilikom okrivljeni se nalazio u neotklonjivoj stvarnoj zabludi iz člana 28. stav 2. KZ i to u pogledu stvarne okolnosti da je oštećni u napadu na njega nameravao da svojom desnom rukom izvadi i upotrebi oružje (pištolj), a sve imajući u vidu činjenicu da je tokom ranijih susreta okrivljenog i oštećenog, oštećeni često okrivljenom stvljao do znanja da kod sebe ima pištolj, a da okrivljeni kritičnom prilikom niti je bio dužan niti je mogao da izbegne zabludu oko toga da li je oštećeni i u tom trenutku kod sebe ima pištolj ili nema.

Na ovaj način, iako se branilac formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, isti na opisani način, u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz dokaza proizilaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, te na svojim činjeničnim zaključcima, iznosi sopstveni stav, da je sud pobijanim presudama učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić