Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 18/22 od 17.02.2023. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Strahinje Maričića i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 171/22 od 31.05.2022. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je oglašen krivim ožalbenom presudom izrekao uslovnu osudu, tako što mu je za navedeno krivično delo utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno odredio da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 2 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, advokata Strahinje Maričića odbijena kao neosnovana i ožalbena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih osuđujućih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Strahinja Maričić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i presude Aplacionog suda u Begradu Kž1 171/22 od 31.05.2022. godine i Kž3 18/22 od 17.02.2023. godine preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Beogradu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Strahinje Maričića je u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona koju numeriše kao povredu člana 439. tačka 1) ZKP, ali suštinski iznetim navodima da okrivljeni u konkretnom slučaju nije mogao biti osuđen i za pretnju da će napasti i za učinjeni napad, ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Naime, po navodima odbrane radnja izvršenja ovog krivičnog dela ogleda se ili u napadu ili u pretnji da će se napasti na službeno lice u vršenju službene dužnosti, pa oglašavanjem krivim okrivljenog da je pretio, a istom prilikom i napao službeno lice u vršenju službene dužnosti, odnosno osudom za obe radnje izvršenja, učinjena je povreda krivičnog zakona.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani

Odredbom člana 323. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 2. propisano da ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana službenom licu nanesena laka telesna povreda ili je prećeno upotrebom oružja, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina („Sl. glasnik RS“ 72/09).

Iz navedene odredbe Krivičnog zakona proizilazi da je radnja izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela napad ili pretnja napadom na službeno lice. Shodno tome delo je dovršeno onda kada je upućena pretnja da će se napasti službeno lice ili kada je preduzet napad.

U konkretnom slučaju okrivljeni je oglašen krivim da je „u stanici granične policije Aerodroma „Nikola Tesla“ napao i pretio da će napasti službeno lice, komunalnog policajca Gradske uprave Grada Beograda oštećenog BB u vršenju službene dužnosti...na taj način što je najpre oštećenom uputio pretnju rečima: „Skini uniformu da te prebijem, otvoriću ti lobanju“, nakon čega je istog udario šakom stisnutom u pesnicu u predelu vrata, usled čega je oštećeni zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječine u predelu vrata, pri čemu je bio uračunljiv, bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno...“.

Dakle, iz izreke presude proizilazi da je pored radnje napada na službeno lice opisana i radnja koja je prethodila ovom događaju, te okrivljenom je zapravo stavljena na teret samo radnja napada na službeno lice, koje je tom prilikom zadobilo laku telesnu povredu, dakle, radi se o stavu 2. člana 323. u vezi stava 1. KZ, dok upućene reči pretnje da će napasti službeno lice predstavljaju prethodnu radnju koju je sud opisao prilikom opisa radnje izvršenja, pa se ne može uzeti da je time učinjena povreda zakona jer su obe radnje obuhvaćene jednom kvalifikacijom krivičnog dela, te su suprotni navodi branioca da je na ovaj način učinjena povreda krivičnog zakona ocenjeni kao neosnovani.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numerički označava da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, branilac ovu povredu obrazlaže navodima da je sud pogrešno zasnovao svoju presudu na iskazu dva svedoka i to oštećenog BB i njegovog kolege, svedoka VV, iako su njihovi iskazi suprotni iskazima svedoka GG i DD, policijskih službenica, i iskazu okrivljenog koji je saglasan iskazima ovih policijskih službenica, te ukazuje na protivrečnosti iskaza ispitanih svedoka u pogledu činjenice da li su oštećeni i svedok VV zajedno sa okrivljenim bili u hodniku ili ne, polemiše sa iskazima svedoka i obavljenim veštačenjem veštaka Miloša Jančića, koji po navodima odbrane ne opisuje dovoljno jasno ni mehanizam, niti uslove pod kojima je povreda mogla nastati, pa na osnovu svoje verzije činjeničnog stanja izvlači zaključak o nepostojanju krivičnog dela, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić