Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Darka Pleša, advokat Srđan Žugić, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude u celini ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivenog je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Darka Pleša, advokat Srđan Žugić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazujući na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 155. stav 2. ZKP, ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog označava naredbu o pretresanju stana i drugih prostorija KPPR – 57/22 koja je doneta 02.02.2022. godine i samu dokaznu radnju pretresanja, budući da je pretres stana i drugih prostorija koje koristi okrivljeni izvršen dana 10.02.2022. godine, pa je, a prema stavu odbrane, potpuno evidentno da se u konkretnom slučaju radi o nezakonitom dokazu, s obzirom da je istekao rok od osam dana za pretresanje stana i drugih prostorija, jer je pretres izvršen tek devetog dana od dana izdavanja naredbe. S tim u vezi, branilac okrivljenog ukazujući na odredbu člana 155. stav 2. ZKP navodi da je naredba izvršiva onog časa kada je izdata i dostavljena policiji i javnom tužiocu, a ne od narednog dana, kako je to pogrešno navedeno u pobijanim presudama. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje da je pogrešan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da je odredba člana 224. stav 3. ZKP, kojom je propisano da se dan kada je dostavljanje izvršeno ne uračunava u rok, primenjiva u ovoj procesnoj situaciji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

U članu 224. stav 3. ZKP propisano je da se rokovi računaju na časove, dane, mesece i godine.

U članu 155. stav 1. ZKP propisano je da na obrazloženi zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud, dok je u stavu 2. istog člana propisano da će se pretresanje započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe, a ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu.

Po oceni Vrhovnog suda, Zakonik o krivičnom postupku ne pravi razliku u pogledu utvrđivanja početka roka u odnosu na stranku i organ koji postupa – u konkretnom slučaju to su policijski službenici prilikom obavljanja dokazne radnje pretresanja stana okrivljenog. S tim u vezi, kako lice, tako i organ kome je dat rok na dane ili sate, moraju imati na raspolaganju puni opseg vremena koje im je dat, te se dan ili sat u koji padne događaj od koga treba da se računa trajanje roka, ne uračunava u rok, već je za početak roka uzet prvi naredni dan, odnosno sat. Drugo je pitanje što je naredba pravnosnažna i izvršna danom donošenja (čl. 277. st. 2. ZKP), po pravilu, ali da procesna odredba nema uticaja na računanje rokova u smislu ZKP.

Imajući u vidu napred navedeno, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da su dokazne radnje pretresanja i naredba o pretresanju stana nezakoniti dokazi i da je rok za pretresanje stana otpočeo na dan izdavanja naredbe za pretresanje stana.

Osim toga, iz pribavljenih spisa predmeta Osnovnog suda u Rumi KPPR – 57/22 proizlazi da su se policijski službenici MUP RS, Policijska stanica u Rumi, obratili OJT u Rumi sa predlogom pod brojem PU 191/22 od 03.02.2022. godine za podnošenje zahteva za izdavanje naredbe o pretresanju stana i drugih prostorija, čiji je držalac Pleš Darko, nakon čega je OJT dana 03.02.2022. godine, podnelo sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda u Rumi zahtev za izdavanje naredbe o pretresanju stana čiji je držalac Darko Pleš, te je očigledno da je omaškom u kucanju, kao datum naredbe za pretresanje Osnovnog suda u Rumi KPPR – 50/22 označen 02.02.2022. godine.

Branilac okrivljenog Darka Pleša, u podnetom zahtevu pored iznetog ukazuje i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da prvostepeni sud u obrazloženju pobijane presude nije dao valjane razloge o odlučnim činjenicama koji bi potkrepili odluku suda u pogledu dokaza za krivicu okrivljenog, a da su dati razlozi o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivrečni, što presudu u celini čini nejasnom i nerazumljivom, kao i povredu zakona iz člana 16. stav 1. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 16. stav 1. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Pleša, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Pleša nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog Darka Pleša, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretnu povredu zakona (član 439. tačka 2) ZKP), odnosno u čemu se ista sastoji.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić