Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Velikoj Plani K br. 668/12 od 01.10.2014. godine i Kv br. 94/14 od 17.11.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Đ.K., adv. mr N.J., zbog povrede zakona na štetu okrivljenog iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači drugostepeno rešenje tako što će pored dosuđenih 343.385,75 dinara na ime troškova krivičnog postupka dosuditi okrivljenom i preostali iznos do traženih 608.585,75 dinara, a zatim mu priznati i troškove sastava žalbe na rešenje od 01.10.2014. godine u iznosu od 22.500,00 dinara kao i troškove sastava zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 60.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Velikoj Plani K br. 668/12 od 01.10.2014. godine i Kv br. 94/14 od 17.11.2014. godine učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog Đ.K.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Velikoj Plani K br. 668/12 od 05.09.2014. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenog Đ.K., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. KZ, usled odustanka OJT od krivičnog gonjenja. Istim rešenjem je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u iznosu od 31.250,00 dinara a na ime naknade za veštake saobraćajne i medicinske struke, padnu na teret budžetskih sredstava suda shodno članu 265. stav 1. ZKP.

U izreci pobijanog rešenja K br. 668/12 od 01.10.2014. godine, Osnovni sud u Velikoj Plani navodi da će se okrivljenom Đ.K. nadoknaditi troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 343.385,75 dinara, dok sud isti zahtev u delu za naknadu troškova krivičnog postupka preko dosuđenog iznosa pa do potraživanih 608.585,75 dinara, odbija kao neosnovan, uz obrazloženje da okrivljenom pripada pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje je imao u vezi sa nužnim izdacima i nagradama branioca i to: za odbranu i prisustvo na saslušanju pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Velikoj Plani, za prisustvo na saslušanju svedoka pred istražnim sudijom istog suda, za sastav žalbe na rešenje, za sastav prigovora na optužnicu OJT, za sastavljanje žalbe na presudu, za zastupanje i odbranu okrivljenog na održanih pet glavnih pretresa, za prisustvovanje na četiri neodržana glavna pretresa i troškove okrivljenog na ime odsustva sa posla. Sud okrivljenom Đ.K. nije priznao troškove za prevoz branioca na relaciji Inđija - Smederevo - Inđija i Inđija - Velika Plana, kao i troškove za korišćenje autoputa i naknadu braniocu za odsustvovanje iz advokatske kancelarije, uz zaključak da je „okrivljeni imao mogućnost uzimanja branioca sa teritorije sedišta suda, na koji način bi smanjio izdatke, pa iz tih razloga mora sam da ih snosi“, što znači da sud okrivljenom priznaje samo nužne troškove a da ostale snosi sam, a sve saglasno odredbi člana 261. stav 1. u vezi stava 2. tačka 4-6 ZKP.

Međutim, odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivično postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka. Stavom 2. tačka 7. istog člana 261. ZKP porpisano je da troškovi krivičnog postupka između ostalog obuhvataju i nagrade i nužne izdatke branioca.

Članom 265. stav 1. ZKP propisano je između ostalog, da kada se obustavi krivični postupak, izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačke 1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog, i nužni izdaci nagrade branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Dakle, citirane zakonske odredbe jasno prave razliku između nagrada i nužnih izdataka branioca, pri čemu i tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata izričito u delu pod II u članovima 5. i 6. propisuje da advokatu pripada naknada svih troškova u vezi sa radom a u članu 9. pored ostalog i naknada za prevoz u međumesnom saobraćaju i za odsustvovanje iz kancelarije, pa je s`toga po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pogrešan stav prvostepenog suda da se okrivljenom neće naknaditi svi troškovi već samo nužni u koje ne spadaju troškovi prevoza, korišćenje autoputa i odsustvovanje iz advokatske kancelarije, s`obzirom na činjenicu da je okrivljeni imao mogućnost da angažuje branioca sa teritorije Osnovnog suda u Velikoj Plani, pa s`toga nije ni bilo osnova za dosuđivanje istih.

Postupajući na ovakav način, prvostepeni sud je povredio odredbu člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP, jer pobijanim rešenjem nije prihvatio da braniocu pripada i naknada za međumesni prevoz i odsustvovanje iz kancelarije, što predstavlja nužni izdatak u vezi sa radom advokata u smislu navedenih odredbi i pri tom je za ovakvu svoju odluku dao neprihvatljive razloge, a naime da je okrivljeni „mogao angažovati branioca sa teritorije sedišta Osnovnog suda u Velikoj Plani“.

Drugostepeno veće Osnovnog suda u Velikoj Plani, prihvatajući u svemu razloge iz pobijanog rešenja takođe čini povredu zakona na štetu okrivljenog Đ.K., zbog čega je Vrhovni kasacioni sud usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Velikoj Plani, na ponovno odlučivanje kako bi otklonio istaknute povrede zakona i doneo zakonitu i pravilnu odluku.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                      Nevenka Važić, s.r.