Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž3-11/15 od 07.04.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu okrivljene S.K. i presudu Višeg suda u Kruševcu Kž1-670/14 od 29.01.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. S.K., adv. D.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K.br.1449/13 od 28.01.2014. godine, Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 670/14 od 29.01.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3-11/15 od 07.04.2015. godine, prema navodima u obrazloženju zahteva zbog povrede zakona i povrede prava okrivljene na pravično suđenje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.K., adv. D.P., je nedozvoljen.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da pobijane presude sadrže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10 ZKP, jer su zasnovane samo na izjavi jednog svedoka, odnosno oštećenog koji je zainteresovan za ishod postupka. Na taj način, iako se poziva na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka predviđenu ranije važećim procesnim zakonom, koja postoji ako je presuda zasnovana na nedozvoljenom dokazu, odnosno na kojem se po odredbama procesnog zakona ne može zasnivati, a koja je kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka predviđena u članu 438. stav 2. tačka 1) sada važećeg ZKP, branilac okrivljene u suštini osporava ocenu suda izvedenog dokaza-iskaza oštećenog i dokaznu vrednost istog, čime osporava pravilnost tom ocenom utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi.

Nadalje, branilac okrivljene ističe da je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi i obrazloženju presude i da to predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11 ZKP. Kako su pobijane presude donesene nakon stupanja na snagu i u vreme primene sada važećeg ZKP, izloženim navodima zahteva ukazuje se na nedostatke tih presuda, koji su predviđeni kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka u članu 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kao razlog podnošenja zahteva, branilac okrivljene navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP, odnosno koja je predviđena u članu 438. stav 2. tačka 3) sada važećeg ZKP, i s tim u vezi ističe propust suda da odluči i postupi po predlogu okrivljene da se od PU Kruševac traži podatak o tome ko je pozvao policiju posle inkriminisanog događaja, koji dokaz okrivljena nije mogla sama pribaviti, a relevantan je za rasvetljavanje činjenica i otkrivanja istine i za pravilno presuđenje.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da pobijane presude sadrže „bitnu povredu odredaba ZKP-a iz člana 367.“ ali potom s tim u vezi, navodi da je utvrđeno činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno jer je sud propustio da utvrdi činjenicu ko je pozvao policiju i ko je u stvari bio žrtva, zbog čega je izveo pogrešan zaključak na koji je pogrešno primenio zakon.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.K. u delu u kome je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje se i na težu povredu prava okrivljene na pravično suđenje, zajemčenog Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju povredu branilac vidi u tome što se pobijane presude zasnivaju na iskazu oštećenog za koji branilac ističe da nije potvrđen drugim dokazima.

Odredbom člana 484. ZKP, koja određuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, propisano je da se u zahtevu mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Kako, dakle, konkretan opis povrede iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, na koju se ukazuje izloženim navodima zahteva branioca okrivljene, podrazumeva i postojanje i naznačenje odluke Evropskog suda za ljudska prava kojom je ta povreda utvrđena i koja se mora dostaviti uz zahtev za zaštitu zakonitosti, a na postojanje takve odluke u zahtevu branioca okrivljene se ne ukazuje, niti je ista dostavljena uz zahtev, to zahtev branioca okrivljene u pogledu navedene povrede prava nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 484. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                               Janko Lazarević,s.r.