Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1 br.223/16 od 24.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.K., a presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K br.629/10 od 02.12.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.K., advokat G.T., zbog povreda zakona iz člana 423. tačka 2, člana 438. stav 2. tačka 2. i člana 419. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog D.K. osloboditi od optužbe „usled nepostojanja dokaza da je počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret“.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom postpuku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ograničeno je u pogledu razloga isključivo na ove povrede, koje su taksativno navedene u članu 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog D.K. – advokat G.T., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 423. tačka 2, člana 438. stav 2. tačka 2. i člana 419. stav 2. ZKP, s tim što u obrazloženju zahteva ukazuje i na pogrešnu ocenu izvedenih dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da iz izvedenih dokaza u toku postupka ne proizilazi zaključak da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Kako, dakle, povrede zakona iz člana 423. tačka 2, člana 438. stav 2. tačka 2. i člana 419. stav 2. ZKP, te pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nisu razlozi zbog kojeg okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.