U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nenada Veljkovića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Veljkovića - advokata Vesne Staletović i Dušana Lazića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 109/25 od 06.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Veljkovića - advokata Vesne Staletović i Dušana Lazića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 109/25 od 06.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine okrivljeni Nenad Veljković je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 11.03.2021. godine do 05.10.2021. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge heroin neto mase 432,36 grama i opojne droge amfetamin neto mase 0,24 grama, a koja opojna droga je od okrivljenog oduzeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS od 11.03.2021. godine. Okrivljeni je oslobođen od dužnosti da nadoknadi troškove krivičnog postupka i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava Višeg suda u Beogradu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 109/25 od 06.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog Nenada Veljkovića – advokata Jovana Tucovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Nenada Veljkovića - advokati Vesna Staletović i Dušan Lazić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 109/25 od 06.03.2025. godine tako što će okrivljenog Nenada Veljkovića osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu, koji će postupak održati pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branioci okrivljenog Nenada Veljkovića u podnetom zahtevu ističu da je u donošenju pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 109/25 od 06.03.2025. godine kao predsednik veća učestvovao sudija Rastko Popović koji se morao izuzeti od postupanja u predmetu, iz razloga jer je u ovom krivičnom predmetu prethodno dva puta, nakon podizanja optužnice, učestvovao u donošenju odluka po žalbama na rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom i to u donošenju rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 845/21 od 22.04.2021. godine i Kž2 1062/21 od 24.05.2021. godine. Prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi za izuzeće sudije Rastka Popovića u postupku meritornog odlučivanja po žalbama na prvostepenu presudu Višeg suda u Beogradu 18K.br.177/23 od 09.10.2024. godine iz razloga jer po stavu branilaca odluka o pritvoru stvara najviši stepen predubeđenja o postojanju relevantnog stepena sumnje da je krivično delo učinjeno i bitno narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Naime, prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33). Kada odluke o produženju pritvora zahtevaju „vrlo visok stepen jasnoće“ u pogledu krivice okrivljenog, Evropski sud za ljudska prava je našao kako može izgledati da je nepristrasnost dotičnih sudija podložna sumnji, te da se bojazan podnosioca zahteva u tom pogledu može smatrati objektivno opravdanom (Hauschildt protiv Danske, stav 49-52).

Iz navedenog proizilazi da, po pravilu, učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru sudija zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da su krivična veća Apelacionog suda u Beogradu, a u čijem sastavu je između ostalih sudija bio i sudija Rastko Popović, u navedenim rešenjima kojima je odlučivano o pritvoru prema okrivljenom Nenadu Veljkoviću, a na koja rešenja se u zahtevu pozivaju branioci, analizom dostupnih podataka utvrdila postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni Nenad Veljković izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnicom javnog tužioca, a što je neophodan uslov za produženje pritvora prema okrivljenom, te da su krivična veća Apelacionog suda u Beogradu pri tome dala razloge zbog kojih nalaze da su ispunjeni uslovi za produženje pritvora prema okrivljenom, a što je inače neophodan sadržaj svakog rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom.

Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - predstavka broj 68955/11), sama činjenica da je sudija u suđenju već donosio predpretresne odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, ne može opravdati bojazan o njegovoj nepristrasnosti, već samo posebne okolnosti mogu opravdati drugačiji zaključak. Uvek je odlučan opseg i priroda predpretresnih mera koje je preduzeo sudija. Nadalje, u ovoj odluci Evropski sud za ljudska prava ističe da pitanja na koja sudija mora odgovoriti pri donošenju odluka o produženju pritvora nisu ista kao ona pitanja koja su odlučujuća za pravnosnažnu presudu. Prilikom odlučivanja o pritvoru i donošenja drugih predpretresnih odluka te vrste, sudija po kratkom postupku ocenjuje dostupne podatke kako bi utvrdio postoji li osnov za sumnju protiv okrivljenog za izvršenje krivičnog dela, dok prilikom donošenja odluke na kraju suđenja mora proceniti jesu li dokazi koji su izneseni i o kojima se raspravljalo pred sudom dovoljni da bi okrivljenog oglasio krivim. Sumnja i formalno proglašenje krivice ne mogu se tretirati kao da su istovetni (Jasinski protiv Poljske, stav 55, predstavka broj 30865/96 od 20.12.2005. godine).

Dakle, po nalaženju Evropskog suda za ljudska prava, ocena postojanja zakonskih uslova za produženje pritvora, a koja uključuje i ocenu postojanja „osnovane sumnje“ o izvršenju krivičnog dela od strane okrivljenog, ne može predstavljati formiranje stava sudije o krivici tog istog okrivljenog ili kazni koju mu treba odrediti, odnosno „predubeđenje“ sudije, kako to u zahtevu tvrde branioci, a koje dovodi u sumnju zakonsku pretpostavku nepristrasnosti sudije.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Vrhovni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Rastko Popović kao predsednik veća koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu, kojom je potvrđena prvostepena osuđujuća presuda, u ranijoj fazi postupka učestvovao u sastavu veća u donošenju odluka koje su vezane za odlučivanje o meri pritvora prema okrivljenom, a u kom odlučivanju se krivična veća uopšte nisu bavila pitanjem krivice okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovog sudije kod odlučivanja o krivici okrivljenog Nenada Veljkovića, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude, zbog čega pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pravnosnažna osuđujuća presuda zasniva na nezakonito pribavljenom dokazu i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara KU.3415/21 od 11.03.2021. godine, a koji je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, branioci ističu da je isti rezultat nezakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija koja je od strane policijskih službenika PS Zvezdara izvršena bez naredbe nadležnog suda, a za šta po braniocima u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 158. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se ne mogu prihvatiti kao osnovani. Ovo sa razloga jer, suprotno navodima branilaca okrivljenog, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PS Zvezdara Odsek za suzbijanje kriminaliteta od 11.03.2021. godine i po svojoj sadržini i po načinu pribavljanja predstavlja zakoniti dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija, koja je preduzeta u skladu sa odredbama člana 158. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica MUP- a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara koji su dana 11.03.2021. godine, bez naredbe suda, ušli u stan i druge prostorije na adresi u Beogradu GO ..., ulica ... broj .., iz razloga neposrednog hapšenja Nenada Veljkovića kao učinioca krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, a što je naznačeno u zapisniku, a kojom prilikom su pronađeni jedna PVC kesa praškaste materije na stolu u kuhinji i u kupatilu jedan crni neseser u kome se nalazila praškasta materija uvučena u alu-foluju, pri čemu su navedeni zapisnik svojeručno potpisali Nenad Veljković kao držalac stana, te prisutni punoletni građani AA i BB kao svedoci pretresa i to bez ikakvih primedbi na sam tok vršenja pretresa i postupanje policije, kao i ovlašćeno službeno lice i zapisničar. Imajući u vidu da je odredbom člana 158. ZKP, na koju se u podnetom zahtevu pozivaju branioci okrivljenog, i to stavom 1. tačka 3) člana 158. ZKP propisano da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ući u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela, dakle da neposredno hapšenje učinioca krivičnog dela može biti osnov za pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe suda, a što je ovde upravo slučaj, to su sledstveno tome u konkretnom slučaju bili ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 158. stav. 1. tačka 3) ZKP za pretresanje navedenog stana i drugih prostorija bez naredbe suda. Pored toga, iz spisa predmeta proizilazi da su ovlašćena službena lica MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara, shodno odredbi člana 160. ZKP, podnela izveštaj KU.br.3415/21 od 11.03.1021. godine o izvršenom pretresanju stana i drugih prostorija bez naredbe sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, a koji je svojim aktom Kpp.Pov.465/21 od 16.03.2021. godine ocenio da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni zakonski uslovi za pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe suda.

Imajući u vidu da se, i po oceni ovoga suda, navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PS Zvezdara Odsek za suzbijanje kriminaliteta od 11.03.2021. godine smatra zakonitim dokazom na kojem se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani i navodi zahteva branilaca okrivljenog u kojima ističu da nezakonite dokaze predstavljaju izveštaj o izvršenom pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara KU.3415/21 od 11.03.2021. godine, službena beleška sudije za prethodni postupak o ispunjenosti uslova za pretresanje bez naredbe, potvrda o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara KU.3415/21 od 11.03.2021. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta MUP- a RS DP PU za grad Beograd PS Vračar broj KT.105-58/2021 od 11.03.2021. godine sa fotodokumentacijom, zapisnik o fizičko-hemijskom veštačenju NCKF 03.2.11.6.1 broj 234-6-1157/21 od 12.03.2021. godine, službena beleška NCKF broj 234-10- 1639/2021 od 01.11.2021. godine i nalaz i mišljenje DNK-a Centra za genetiku laboratorijske oznake broj 22.128 od 28.02.2022. godine, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branilaca, nezakonito pribavljenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS DP PS Zvezdara Odsek za suzbijanje kriminaliteta od 11.03.2021. godine i predstavljaju „plodove otrovnog drveta“, pa se ne mogu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku i na njima se ne može zasnivati presuda.

Vrhovni sud nalazi i da, suprotno navodima branilaca okrivljenog, nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Svetislava Miškovića od 29.03.2021. godine, izveštaj MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara od 04.09.2024. godine, izveštaj iz kaznene evidencije za okrivljenog od 29.08.2024. godine i svi zapisnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i zapisnici Višeg suda u Beogradu sa glavnih pretresa na kojima je saslušan okrivljeni i ispitani svedoci VV, GG, DD i BB, kao i veštaci Ana Banjac i Svetislav Mišković, ne mogu predstavljati „plodove otrovnog drveta“ u odnosu na navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, a iz razloga jer u konkretnom slučaju ovi dokazi uopšte ne proističu iz navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija na koji se u podnetom zahtevu pozivaju branioci okrivljenog, niti je pribavljanje ovih dokaza na bilo koji način povezano sa sprovođenjem dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija. Osim toga, iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da iste nisu ni zasnovane na izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta MUP-a RS DP PU za grad Beograd PS Zvezdara KT.103/483/21 od 30.09.2021. godine i izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta NCKF broj 100-222/21 od 29.10.2021. godine, pa se i u tom delu ocenjuju kao neosnovani navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Veljkovića - advokata Vesne Staletović i Dušana Lazića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković