Istom presudom obavezan je okrivljeni da plati troškove prvostepenog krivičnog postupka o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, kao i da Apelacionom sudu u Nišu na ime paušala plati iznos od 1.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da oštećenoj „Turističkoj agenciji Opštine Medveđa“ na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 24.400,00 dinara u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 18/23 od 02.04.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/23 od 12.07.2023. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/23 od 12.07.2023. godine i Kž3 18/23 od 02.04.2024. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Stevanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev usvoji i preinači presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 365/23 od 12.07.2023. godine i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati na ponovno suđenje Apelacionom sudu u Nišu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodi da je protiv okrivljenog, zbog istog događaja vođen prekršajni postupak u predmetu Prekršajnog suda u Leskovcu, Odeljenje u Medveđi Pr br.5392/23, koji je okončan presudom tog suda od 22.12.2023. godine, kojom je okrivljeni, pored ostalog, oglašen odgovornim zbog prekršaja, koji u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja odgovara činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je u predmetnom krivičnom postupku oglašen krivim, zbog čega su se, prema stavu branioca, u konkretnom slučaju stekli uslovi za primenu načela „ne bis in idem“.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka, koja su vođena protiv okrivljenog, vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta i podnetog zahteva proizilazi da je okrivljeni AA presudom Prekršajnog suda u Leskovcu, Odeljenje u Medveđi Pr br.5392/23, od 22.12.2023. godine, između ostalog, oglašen odgovornim jer je postupao suprotno odredbi člana 103. stav 1. tačka 4) Zakona o budžetskom sistemu, tako što je u svojstvu odgovornog lica u pravnom licu TO Medveđa dana 18.03.2021. godine zaključio ugovor broj 36 sa Frigomatikom „Filić“ iz Leskovca za nabavku usluga štampe reklamnog materijala i ugovor broj 44 za nabavku usluga štampe publikacija, pri čemu su postupci javnih nabavki sprovedeni uz povredu Zakona o javnim nabavkama, jer se nije moglo utvrditi primenom kog kriterijuma je doneta odluka o izboru najpovoljnijeg ponuđača, a kriterijumi za izbor najpovoljnijeg ponuđača razlikuju se od kriterijuma koji su bili određeni na obrascu ponude i nisu bili poznati ostalim ponuđačima.

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom postupku, okrivljeni je u predmetnom krivičnom postupku pobijanim presudama oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, jer je u periodu od 23.02.2021. godine do 24.06.2021. godine, kao direktor TO Opštine Medveđa, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja naneo štetu TO Opštine Medveđa u iznosu od 24.400,00 dinara, tako što prilikom izbora najpovoljnijeg ponuđača po odlukama o pokretanju nabavke narudžbenicama broj 29 od 23.02.2021. godine i broj 37 od 24.02.2021. godine, suprotno Pravilniku o bližem uređenju sprovođenja postupka nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje broj 29/01 od 28.01.2021. godine, koji pravilnik je doneo Upravni odbor TO Opštine Medveđa i to suprotno članu 4. stav 1. tačka 4), kojim je predviđeno da se postupci nabavke sprovode tako da se ugovori cena koja nije veća od uporedive tržišne cene za predmet nabavke zahtevanog kvaliteta, pa je tako dana 24.02.2021. godine, po odluci o pokretanju nabavke narudžbenicom broj 29 od 23.02.2021. godine i broj 37 od 24.02.2021. godine, izdao narudžbenice, kojom je kao najpovoljniju ponudu prihvatio ponudu radnje „Frigomatika Filić“, iako je ponuda radnje „MBM Print“, u odnosu na narudžbenicu broj 29, bila povoljnija za 22.900,00 dinara, a u odnosu na narudžbenicu broj 37 za 1.500,00 dinara, nakon čega je dana 18.03.2021. godine zaključio ugovor sa radnjom „Frigomatika Filić“, a nalog za plaćanje računa ispostavljenih dana 01.04.2021. godine i 22.04.2021. godine od strane radnje „Frigomatika Filić“ okrivljeni je izdao dana 29.04.2021. godine i 24.06.2021. godine, pri čemu je postupao u uračunljivom stanju i sa umišljajem, bio je svestan zabranjenosti i protivpravnosti dela i hteo je njegovo izvršenje.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom i vremenskom okviru.

Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja za koji je okrivljeni oglašen odgovornim i činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreke presude u pogledu načina izvršenja prekršaja i krivičnog dela, imajući u vidu da iz činjeničnog opisa krivičnog dela proizilazi da je okrivljeni iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja naneo štetu TO Opštine Medveđa u iznosu od 24.400,00 dinara, koliko iznosi razlika između najniže ponude radnje „MVM Print“ i prihvaćene ponude radnje „Frigomatika Filić“ odnosno da je svojim postupanjem prekršio odredbe Pravilnika kojih je bio dužan da se pridržava i platio veću cenu usluge nego što je bio ovlašćen da učini, što je sve izostalo iz činjeničnog opisa prekršaja, iz koga proizilazi protivpravno postupanje okrivljenog koje se ogleda u kršenju propisa vezano za postupke javne nabavke.

Obeležja navedenog prekršaja i krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, u bitnim elementima nisu ista, jer osim postupanja suprotno eksplicitno navedenim zakonskim odredbama koje čine prekršaj, krivično delo podrazumeva posebnu odgovornost i ovlašćenja službenog lica, što je u krivičnoj presudi opisano, čijim iskorišćavanjem i prekoračenjem je okrivljeni učinio štetu drugome, što predstavlja posledicu krivičnog dela, dok takva posledica nije predmet prekršaja.

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja, za koji je okrivljeni odgovarao u prekršajnom postupku u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, jer opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne pobijane presude kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku.

Kako činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Prekršajnog suda u Leskovcu, Odeljenje u Medveđi Pr br.5392/23 od 22.12.2023. godine, na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela obuhvaćene izrekom pobijane presude, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

I pored toga što iz činjeničnog opisa krivičnog dela i prekršaja proizilazi poklapanje u pogledu mesta i vremena njihovog izvršenja, kod činjenice da se radi se o potpuno različitim radnjama izvršenja krivičnog dela, odnosno prekršaja, utvrđenih izrekama presuda na koje se poziva branilac, po oceni Vrhovnog suda, ne ukazuju na postojanje bitno istih činjenica u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o povredi procesnog načela „ne bis in idem“, pa se navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u konkretnom postupku sudija Gordana Mitić, kao član veća drugostepenog suda, prvo učestvovala u donošenju rešenja kojim je ukinuta oslobađajuća presuda doneta u odnosu na okrivljenog AA u ranijem postupku, a zatim i u donošenju presude kojom je oslobaćajuća presuda doneta prema okrivljenom u ponovljenom postupku, preinačena u osuđujuću, tako da je, prema stavu odbrane, imenovana sudija imala predubeđenje u pogledu krivice okrivljenog, zbog čega je morala biti izuzete od sudijske dužnosti prilikom donošenja pobijane drugostepene presude.

O povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog formalno poziva u zahtevu, može se govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, odnosno javnog tužioca, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, iako kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije u određenom predmetu, već ističe postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, mogu da izazovu sumnju u nepristrasnost člana žalbenog veća, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja ukazivanje na povredu odredbe člana 37. stav 2. ZKP.

Međutim, kako povreda odredbe člana 37. stav 2. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu ovih navoda, nije upuštao.

Pored ovoga, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, konkretno sastoji. Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud ni u razmatranje i ocenu ove povrede, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković