U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Bogdanovića i branioca okrivljenog BB - advokata Slaviše Vojinovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 68/19 od 09.12.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-Po1-7/23 od 04.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 07.11.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Bogdanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 68/19 od 09.12.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-Po1-7/23 od 04.04.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se ovaj zahtev u preostalom delu i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB - advokata Slaviše Vojinovića, odbacuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K- Po4. 68/19 od 09.12.2022. godine, pored okrivljenih VV i GG, oglašeni su krivim:

- okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.09.2018. godine do 03.10.2018. godine,

- okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela u podstrekavanju iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, a koje kazne će okrivljeni BB i okrivljeni AA izdržavati u prostorijama u kojima stanuju sa primenom elektronskog nadzora, s tim da okrivljeni ne smeju napuštati prostorije u kojima stanuju osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Prema okrivljenom BB je izrečena i mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, u odnosu na sve okrivljene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.Istom presudom obavezani su svi okrivljeni da oštećenom Gerontološkom centru iz ... solidarno plate na ime istaknutog imovinskopravnog zahteva iznos od 2.794.500,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-PO1-7/23 od 04.04.2023. godine, delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG i presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 68/19 od 09.12.2022. godine preinačena, samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP oštećenog – Gerontološki centar iz ... uputio da imovinskopravni zahtev u celini ostvari u parničnom postupku, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG, u preostalom delu, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP:

- branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Bogdanović, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljenog BB - advokat Slaviša Vojinović, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog BB oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, te je održao sednicu veća o kojoj, u smislu član 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Bogdanović ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela dat u izreci pravnosnažne presude ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. KZ, kao ni bitna obeležja krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela u podstrekavanju iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Naime, po stavu odbrane, izreka prvostepene presude bi trebalo da sadrži opis radnje izvršenja krivičnog dela podstrekavanja - vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, posledicu izvršenja i uzročno-posledičnu vezu između radnje izvršenja i posledice, a umišljaj podstrekača bi trebalo da obuhvata i svest o uzročnoj vezi između radnje podstrekavanja i odluke da se izvrši krivično delo. U izreci prvostepene presude se samo navodi da je okrivljeni AA „nagovorio okrivljenog BB direktora Gerontološkog centra u ... da pravnom licu PD „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda pribavi protivpravnu imovinsku korist, te nagovorio okrivljenog DD i okrivljenog GG radnika u kotlarnici Gerontološkog centra u ... da njemu i okrivljenom BB pomognu nakon izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja. Iz činjeničnog opisa ne proizilazi na koji način je to okrivljeni AA podstrekao BB da izvrši krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. KZ. Pored iznetog, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi i da je Apelacioni sud svojom presudom KŽ1-Po1-7/23 od 04.04.2023. godine delimično preinačio presudu Višeg suda u Kraljevu i to u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, usvajajući žalbe branilaca i da je sud u vezi sa tim naveo da se osnovano žalbama branilaca okrivljenih prvostepena presuda suštinski pobija zbog odluke o imovinskopravnom zahtevu, kojom su svi okrivljeni obavezani da oštećenom solidarno isplate na ime istaknutog imovinskopravnog zahteva iznos od 2.794.500,00 dinara, budući da je ostalo nerazjašnjeno, koja količina peleta i uglja je stigla u Gerontološki centar, nakon izvršenja predmetnih krivičnih dela. Po stavu odbrane, iz navedenog stava Apelacionog suda, proizlazi da činjeničnim opisom nisu obuhvaćena sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. KZ, a kako to proizilazi iz zakonskog određenja ovog dela.

Odredbom člana 34. KZ u stavu 1. propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Podstrekavanje je oblik saučesništva, kojim se umišljajno navodi drugo lice da izvrši krivično delo. Odredbom Krivičnog zakonika, kojom je regulisano podstrekavanje (član 34.KZ) nije propisana radnja podstrekavanja. To može biti svaka radnja koja se kreće u rasponu od blagog nagovaranja, pa do nekih formi prinude. Na primer, to može biti pored ostalog, molba, obećanje ili davanje poklona, plaćanje za delo na koje se podstrekava, nagovaranje...

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo izvršenje istog, umišljajno podstrekao okrivljenog BB na izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okrivljenog DD i okrivljenog GG umišljajno podstrekao na izvršenje krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to nagovaranjem, pa je tako nagovorio okrivljenog BB, direktora Gerontološkog centra u ... da pravnom licu PD „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda pribavi imovinsku korist, i nagovorio okrivljenog DD, vlasnika i direktora PD „Paleta DD“ ... i okrivljenog GG, radnika u kotlarnici Gerontološkog centra u ... da njemu i okrivljenom BB pomognu nakon izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, tako što je nakon sprovedenog postupka javne nabavke peleta Gerontološkom centru i dobijanjem posla od strane preduzeća PD „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograd nagovorio okrivljenog BB da se sa okrivljenim VV dogovori da se pelet ne isporuči, da zaključi fiktivni ugovor o kupoprodaji od 12.12.2016. godine, da od okrivljenog VV primi fiktivni račun – otpremnicu od 12.12.2016. godine, kojom se navodno pelet isporučuje Gerontološkom centru u ... od strane preduzeća PD „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda i da potpiše nalog za prenos sredstava od 26.12.2016. godine kojim se sa računa Gerontološkog centra u ... na račun Privrednog subjekta „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda prebacuju sredstva u iznosu od 2.794.500,00 dinara, što je okrivljeni BB i učinio, a potom kako bi prikrio činjenicu da Preduzeće „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda nije isporučilo 135 tona peleta, nagovorio okrivljenog DD i okrivljenog BB da potpišu fiktivni ugovor o skladištenju peleta od 15.03.2017. godine kojim navodno Gerontološki centar skladišti 135 tona peleta u PD „Paleta DD“ a što su okrivljeni DD i okrivljeni BB i učinili, a zatim da bi i dalje prikrili izvršenje krivičnog dela nagovorio okrivljenog GG da preko okrivljenog BB i okrivljenog DD potpišu fiktivni dokument „zapisnik o primopredaji peleta od 15.03.2017. godine, delovodni broj Gerontološkog centra ../17 što su isti i učinili, pri tome DD i predao ovaj dokument, a potom nagovorio okrivljenog DD da sačini i potpiše fiktivnu dokumentaciju o isporuci peleta Gerontološkom centru i to otpremnice, bliže označene u izreci da navodno preduzeće „Paleta DD“ iz ... isporučuje 42 tone peleta Gerontološkom centru u ..., a što je okrivljeni DD i učinio, a zatim nagovorio okrivljenog GG da navedene otpremnice potpiše da je primio 42 tone peleta od preduzeća „Palete DD“ i iste otpremnice mu lično predao na potpis, a što je okrivljeni GG i potpisao, iako je primio i to od nepoznatog lica samo 17,85 tona peleta.

Imajući u vidu sve napred navedeno, po stavu Vrhovnog suda, iz izreke prvostepene presude proizlaze sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ i krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela u podstrekavanju iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom, uključujući i radnju izvršenja podstrekavanja – umišljajno podstrekao i to „nagovaranjem“, a koje su opisane u izreci iste. Naime, u izreci pravnosnažne presude detaljno su opisane radnje, koje je kritičnom prilikom okrivljeni AA preduzeo sa umišljajem u cilju podstrekavanja okrivljenog BB na izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ kao i okrivljenih DD i GG na izvršenje krivičnog dela pomoć učiniocu nakon izvršenog krivičnog dela iz člana 333.KZ, jer je okrivljenog BB nagovrio da zaključuje fiktivne ugovore, prima fiktivne račune, potpisuje nalog za prenos sredstava, prebacuje sredstva, a kasnije nagovorio i okrivljenog GG da potpiše fiktivni dokument – zapisnik o primopredaji peleta, da okrivljeni DD sačini i potpiše fiktivnu dokumentaciju o isporuci peleta – otpremnice, a okrivljenog GG da navedene otpremnice potpiše...

Pored iznetog, odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina, a u stavu 3. propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je, u konkretnom slučaju, okrivljeni AA umišljajno podstrekao okrivljenog BB da PD „SIT SISTEMS“ DOO iz Beograda, a na način kako je to prethodno obrazloženo, pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.794.500,00 dinara, a za koji iznos je i oštećen Gerontološki centar u ..., to po stavu ovog suda, proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da činjenica da je Apelacioni sud, u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu uputio na parnicu oštećeno pravno lice, nije od uticaja na postojanje elemenata krivičnog dela u pitanju, obzirom da iz izreke pravnosnažne presude proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ, za koje je okrivljeni AA, između ostalog, oglašen krivim i to kako radnja izvršenja, tako i visina pribavljene protivpravne imovinske koristi, a koja predstavlja kvalifikatornu okolnost propisanu stavom 3. člana 359. KZ.

Pri tome, imovinskopravni zahtev regulisan je u Zakoniku o krivičnom postupku posebnim odredbama, koje ostavljaju sudu mogućnost da u pojedinim slučajevima, ukoliko podaci krivičnog postupka ne pružaju pouzdan osnov za dosuđivanje imovinskopravnog zahteva oštećenog upute da svoja prava ostvaruju u parničnom postupku.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Dragana Bogdanovića je nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Slaviše Vojinovića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Bogdanović u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da nema dokaza da je okrivljeni podstrekavao okrivljenog BB na izvršenje krivičnog dela, iznosi svoju verziju događaja i svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, ističući pre svega činjenicu da u spisima nema dokaza da je okrivljeni AA nagovorio bilo kojeg od trojice saokrivljenih na izvršenje krivičnog dela.

Branilac okrivljenog BB – advokat Slaviša Vojinović kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da pobijanim presudama nisu na pouzdan način utvrđeni objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, te da su sudske odluke u potpunosti pogrešno tumačile izvedena veštačenja u toku postupka, odnosno da su proizvoljno i delimično tumačile ekonomsko-finansijsko veštačenje, a da je veštačenje utrošenih energenata u spornom periodu u potpunosti ignorisano, što je uz ostale propuste u dokaznom postupku i oceni izvedenih dokaza, suprotno članu 16. ZKP.

Na opisani način, po stavu ovog suda, i branilac okrivljenog BB – advokat Slaviša Vojinović ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP,

Pored iznetog, branilac okrivljenog BB – advokat Slaviša Vojinović numeriše i obrazlaže i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 16. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahteve branilaca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Pored iznetog, branilac okrivljenog BB – advokat Slaviša Vojinović u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je takođe zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva branioca okrivljenog, ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno ta povreda sastoji, odnosno ne navodi koji je to nezakonit dokaz na kojem je presuda zasnovana.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, u delu u koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić