.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 6/2016
26.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića i Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.M., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca Ž.M. i M.M., advokata V.M., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 321/15 od 25.09.2015. godine i Višeg javnog tužioca u Jagodini Ktpo broj 142/15 od 14.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenih kao tužilaca Ž.M. i M.M., advokata V.M., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 321/15 od 25.09.2015. godine i Višeg javnog tužioca u Jagodini Ktpo broj 142/15 od 14.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt 321/15 od 25.09.2015. godine odbačena je krivična prijava punomoćnika oštećenih M.M. i Ž.M., advokata V.M. od 19.05.2015. godine podneta protiv okrivljenog M.M., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, jer ne postoje osnovi sumnje da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, sve na osnovu člana 284. stav 1. tačka 3) ZKP.
Rešenjem Višeg javnog tužioca u Jagodini Ktpo broj 142/15 od 14.10.2015. godine odbijen je, kao neosnovan, prigovor punomoćnika oštećenih Ž.M. i M.M., advokata V.M. podnet na rešenje Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu Kt broj 321/15 od 25.09.2015. godine kojim je odbačena njihova krivična prijava od 19.05.2015. godine, podneta protiv M.M., zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ.
Oštećeni kao tužioci Ž.M. i M.M., preko svog punomoćnika advokata V.M. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu i Višeg javnog tužioca u Jagodini.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP- predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da oštećeni kao tužilac nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti. S`obzirom na napred navedeno, te na činjenicu da su u konkretnom slučaju oštećeni kao tužioci Ž.M. i M.M., preko svog punomoćnika, podneli zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, na šta po zakonu nemaju ovlašćenja, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
