Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem KTZ 1504/19 od 31.12.2019. godine zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pravosnažnim presudama povređen zakon u korist AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, shodno članu 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca, jer nije našao da je njihovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, pa je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet i po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u korist okrivljenog AA.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, jer nije dokazano da je okrivljeni učinio delo za koje je optužen, dok se u obrazloženju te presude navodi da se u konkretnom slučaju radi o klasičnom građansko-pravnom odnosu i da nije bilo mesta podnošenju krivične prijave i pokretanja postupka radi utvrđivanja krivične odgovornosti okrivljenog, ali se dalje navodi i da na nakon sprovedenog dokaznog postupka sud našao da u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni AA izvršio krivično delo zloupotrebe ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepena presuda u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonisti doneta je uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je okrivljeni AA izrekom te presude na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe, jer nije dokazano da je učinio delo za koje je optužen, dok se u obrazloženju te presude navodi da delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo-navodi se da je reč o klasičnom građansko-pravnom odnosu, što bi predstavljalo osnov da se okrivljeni oslobodi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, zbog čega su navedeni razlozi prvostepene presude protivrečni izreci. Nadalje, razlozi prvostepene presude su u znatnoj meri i međusobno protivrečni, jer se u obrazloženju navodi i to da u konkretnom slučaju nije dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, što je protivrečeno navodima obrazloženja da u konkretnom slučaju delo za koje je okrivljen optužen po zakonu nije krivično delo, a i navod obrazloženja da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu zloupotrebe zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. KZ je protivrečan izreci, obzirom da je okrivljeni izrekom presude oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ. Stoga se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Izrekom drugostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti prema okrivljenom AA je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP usled dekriminalizacije krivičnog dela, odbijena optužba da je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, dok iz obrazloženja te presude proizilazi da se drugostepeni sud prilikom donošenja ove odluke rukovodio stavom Vrhovnog kasacionog suda izraženog u odluci Kzz 734/18 od 27.06.2018. godine.

Iz odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 734/18 od 27.06.2018. godine proizilazi da je ovaj sud stao na stanovište da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) ZKP, kao i njegovi kvalifikatorni oblici, nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/16 od 24.11.2016. godine sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine) s obzirom da su i pored razlika u zakonskom opisu bitna obeležja tog krivičnog dela sadržana u krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/16 od 24.11.2016. godine), čime je u ovom konkretnom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu stav Vrhovnog kasacionog suda koji je izražen u odluci Kzz br. 734/18 od 27.06.2018. godine, na koju se u obrazloženju drugostepeni sud poziva, izreka drugostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti kojom je prema okrivljenom AA odbijena optužba na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP usled dekriminalizacije krivičnog dela, je protivrečna razlozima te presude u kojoj se ovakva odluka obrazlaže stavom Vrhovnog kasacionog suda u navedenoj odluci, a navedeni razlozi su nejasni. Naime, Vrhovni kasacioni sud nije stao na stanovište da je stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika 01.03.2018. godine krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ dekriminalizovano, već da postoji pravni kontinuitet inkriminacije sa krivičnim delom iz člana 223. KZ, pa je drustepena presuda u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka te presude nerazumljiva, a dati razlozi protivrečni kako međusobno, tako i u odnosu na izreku, a kako se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz napred navednih razloga, drugostepena presuda u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti doneta je i uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer se u konkretnoj pravnoj situaciji nije mogla primeniti odredba člana 422. tačka 3) ZKP obzirom da krivično delo zlopotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ nije dekriminalizovano, pa samim tim ne postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje u smislu ove zakonske odredbe, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i povrede zakona, učinjenih u prvostepenom i drugostepenom postupku, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, ali se, budući da je zahtev podnet na štetu okrivljenog u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP ograničio na to da utvrdi povredu zakona u korist okrivljenog AA u pravosnažnim presudama.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r,                                                                                                                                       Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić