.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 621/2015
01.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu mal. sada pun. F.V., zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca mal. sada pun. F.V., advokata V.H. i V.V.H., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu Km 39/12 od 06.02.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm-1-42/14 od 23.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 01.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca mal. sada pun. F.V., advokata V.H. i V.V.H., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu Km 39/12 od 06.02.2014. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm-1-42/14 od 23.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Km 39/12 od 06.02.2014. godine, mal. sada pun. F.V. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 1. KZ, pa je, nakon što su mu utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to: za krivično delo iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ u trajanju od šest meseci, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i četiri meseca. Tom presudom, na osnovu odredbe člana 79. ZM i člana 264. i člana 266. ZKP odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, osim troškova izabrane odbrane po punomoćju za mal. sada pun. F.V., dok je konstatovano da imovinskopravnog zahteva nije bilo.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm-1-42/14 od 23.03.2015. godine delimično su usvojene žalbe branilaca mal. sada pun. F.V., advokata Š.K. i V.H. i preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu Km 39/12 od 06.02.2014. godine u pogledu primene krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu na osnovu člana 424. ZKP u vezi člana 4. ZM, mal. sada pun. F.V. oglasio krivim zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 24.02. do 13.05.2010. godine, dok je prema istom na osnovu odredbe člana 422. tačka 1. ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljeno držanje oružja iz člana 348. stav 1. KZ, a žalbe branilaca u preostalom delu, žalba mal. sada pun. F.V. i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u celosti odbijene su kao neosnovane i presuda Višeg suda u Novom Sadu Km 39/12 od 06.02.2014. godine u nepreinačenom delu je potvrđena. Istom presudom na osnovu člana 79. ZM i čl. 264. i 265. ZKP odlučeno je da troškovi drugostepenog krivičnog postupka, osim troškova izabranih branilaca, padaju na teret budžetskih sredstava toga suda u iznosu od 30.000,00 dinara.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci mal. sada pun. F.V., advokati V.H. i V.V.H., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP i to konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3. ZKP, koja je u zahtevu pogrešno označena kao povreda iz člana 438. stav 3. ZKP, budući da stav 3. odredbom člana 438. ZKP nije propisan, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 6. ZKP i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači tako što će mal. sada pun. F.V. osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm-1-42/14 od 23.03.2015. godine i predmet vrati tom sudu, kao drugostepenom, na ponovno odlučivanje.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca mal. sada pun. F.V. dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkih branilaca mal. sada pun. F.V., je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju branioci okrivljenog u zahtevu kao razlog podnošenja samo su formalno označili da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 439. tačka 2. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključivanje da je mal. sada pun. F.V. počinio krivično delo za koje je oglašen krivim, isticanjem da je svedok oštećeni A.Ž. u svom iskazu naveo da mal. sada pun. F.V. nije lice koje mu je nanelo povrede, već da mu je povrede nanelo drugo lice koje se uzrastom, izgledom, razlikovalo od mal. sada pun. F.V., po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća mal. sada pun. F.V. u izvršenju krivičnog dela za koje je oglašen krivim da ga je počinio.
Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, ni po osnovu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) i tačka 6) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkih branilaca mal. sada pun. F.V., advokata V.H. i V.V.H., ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća sudija
Jelena Petković Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
