Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 235/23 od 19.10.2023. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenih AA BB, advokata Darka Vićića i presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II 6K 29/23 od 31.05.2023. godine je ukinuta samo u delu u kome je okrivljeni BB oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenih i žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu u celosti odbijene kao neosnovane i presuda Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi II 6K 29/23 od 31.05.2023. godine u preostalom delu je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih, advokat Darko Vićić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude u osuđujućem delu ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako da okrivljene oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer radnje izvršenja koje su okrivljenima stavljene na teret ne predstavljaju krivično delo, već prekršaj iz člana 331. tačka 47. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ovakvi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da ovo krivično delo čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Stoga radnja izvršenja ovog krivičnog dela je alternativno određena, pri čemu su konkretno određene radnje pretnje da će napasti, pokušaja da se napadne ili napada, a radnja ometanja na drugi način formulisana je neodređeno i obuhvata sve one radnje koje iako ne predstavljaju pretnju, pokušaj napada ili napad na službeno lice, dovode do nastupanja posledica u vidu ometanja službenog lica nadležnih organa u vršenju službene dužnosti.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je „prvookrivljeni AA upravljao svojim motociklom... dok se drugookrivljeni BB nalazio iza njega na mestu suvozača... pa kada su im policijski službenici PS Vladimirci... koji su vršili kontrolu saobraćaja i kretali se službenim vozilom iza okrivljenih u istom smeru, iz službenog vozila zvučnom i svetlosnom signalizacijom pokazali da stanu, prvookrivljeni se oglušio o naređenje i nastavio kretanje navedenom ulicom povećavajući brzinu kretanja motocikla, dok se drugookrivljeni više puta okretao ka oštećenima, skinuo zadnju tablicu sa motocikla i bacio je, nakon čega su nastavili kretanje... pri čemu je drugookrivljeni u međuvremenu bacio više nepoznatih predmeta ka vozilu oštećenih, nakon čega su nastavili kretanje... pri čemu su bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje“.

Dakle, iz izreke prvostepene presude proizilazi da nakon što su oštećeni policijski službenici izrekli jasnu naredbu okrivljenom AA da zaustavi motor kojim je upravljao, i to zvučnom i svetlosnom signalizacijom, isti je povećao brzinu kretanja postupajući u koordinaciji sa okrivljenim BB, koji je sa zadnjeg sedišta motora bacao više predmeta na vozilo policije u nameri da pobegnu od policije, u čemu nije uspeo, jer je izgubio kontrolu nad upravljačem motora i pao na asfalt na koji način su njegovom radnjom u svemu ostvarena obeležja ovog krivičnog dela, a sa druge strane okrivljeni BB svojim opisanim radnjama je takođe učestvovao u izvršenju navedenog krivičnog dela, pri čemu njihove radnje imaju kontinuitet i zajednički gledano ispunjavaju sva objektivna i subjektivna obeležja ovog krivičnog dela u saizvršilaštvu, jer je okrivljeni BB skinuo tablicu sa motora, odbacio je od sebe u nameri da onemogući policijske službenike u vršenju službene dužnosti-kontrole saobraćaja, a nakon toga bacao i više predmeta u pravcu policijskog vozila, a kojim postupanjem su jedan i drugi zajedno ostvarili radnju – delatnost koja se u kontekstu opisane radnje izvršenja krivičnog dela može podvesti pod ometanje na drugi način, čime su ovo krivično delo i izvršili u saizvršilaštvu.

Ovi navodi su bili i predmet ocene drugostepenog suda o čemu je taj sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 5, pasus 3 obrazloženja drugostepene presude, na koje ovaj sud upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP, te iz svih navedenih razloga u konkretnom slučaju opisana su sva obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru a ne prekršaja, kako to neosnovano ukazuje branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze na kojima se zasniva presuda označava video snimak sa službenog policijskog vozila i iskaze svedoka-službenih lica. Međutim, prilikom obrazlaganja istaknute povrede branilac ukazuje da, iako je odbrana insistirala da se pokaže ceo snimak sa službenog vozila koji je snimio celu situaciju od početka do kraja, od strane službenih lica koji su svedočili u postupku snimak je isečen i dostavljen u dva dela od po nekoliko sekundi, na snimku su prikazani detalji koji potvrđuju iskaz svedoka – službenih lica, a ostatak snimka su svesno izostavili, te su policijski službenici na pretresu svedočili i iznosili sopstvena opažanja objašnjavajući montiran snimak na koji način i njihovi iskazi po navodima branioca predstavljaju nezakonit dokaz. Ovakvim navodima branilac suštinski osporava dokaznu vrednost ovog snimka i iskaze policajaca koje su dali, kako tvrdi, na osnovu montiranog snimka, jer isti snimak nije u celini, već je samo u jednom delu prezentovan, na koji način branilac suštinski pobija utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da sud tokom postupka uopšte nije utvrđivao koje predmete je drugookrivljeni bacao u pravcu policijskih službenika, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, kao i da je pogrešna ocena dokaza dovela do toga da su razlozi presude potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečeni, na koji način ukazuje da je učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako odredbom članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić