Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je Republika Slovenija, rešenjem Okružnog suda u Kraškom I KPD 11700/18 od 14.03.2018. godine, dozvolila ekstradiciju okrivljenog AA Republici Srbiji, radi izvršenja kazne zatvora po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K 110/16 od 25.03.2016. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, za koja dela je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i zbog izvršenja kazne zatvora po presudi Prvog osnovnog suda u Beogradu IK 801/16 od 18.10.2016. godine, kojom je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 50 (pedeset) dana. Istim rešenjem je konstatovano da je okrivljeni na ročištu održanom 12.03.2018. godine, dao svoju saglasnost na ekstradiciju Republici Srbiji, kao i da se tom prilikom nije odrekao načela specijaliteta, te da se stoga isti ne sme goniti, niti se protiv njega sme izvršiti kazna, niti se sme predati drugoj državi zbog bilo kog drugog krivičnog dela učinjenog pre njegove ekstradicije. Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi i to da se pred Višim sudom u Beogradu protiv okrivljenog AA vodi krivični postupak u predmetu K 587/16, po optužnici Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 52/14 od 13.02.2014. godine, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. i 2. u vezi člana 30. KZ, u kom postupku je rešenjem Višeg suda u Beogradu K 123/14 od dana 01.11.2016. godine (ispravljeno rešenjem istog suda K 587/16 od 22.12.2016. godine) okrivljenom određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, te na osnovu člana 508. ZKP naređeno i izdavanje poternice, po kojim aktima okrivljeni nije lišen slobode. Nakon toga, doneta su pobijana rešenja.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, propisano je da ako se protiv lica koje se nalazi u stranoj državi, pred domaćim sudom vodi krivični postupak ili mu je domaći sud pravnosnažnom odlukom izrekao krivičnu sankciju, ministarstvo nadležno za pravosuđe može na zahtev nadležnog suda podneti zamolnicu. Stavom 2. istog člana je propisano da, ako lice iz stava 1. tog člana bude izručeno, protiv njega se može pokrenuti krivični postupak, odnosno izvršiti krivična sankcija samo za krivično delo za koje je izručenje odobreno, osim ako se tog prava odreklo, a strana država nije postavila takav uslov.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenice da je okrivljeni ekstradiran Republici Srbiji radi izvršenja kazni zatvora po navedenim presudama Prvog osnovnog i Drugog osnovnog suda u Beogradu, kao i da se isti u ekstradicionom postupku nije odrekao načela specijaliteta, predstavljaju okolnosti koje u konkretnom slučaju isključuju krivično gonjenje okrivljenog AA zbog krivičnog dela izvršenog pre izručenja, a koje nije predmet izručenja (krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. i 2. u vezi člana 30. KZ), pa je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja, a kako to osnovano ističe branilac u podnetom zahtevu - učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu sve navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Popovića, i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu K 587/16 – Kv 680/19 od 06.03.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 630/19 od 02.04.2019. godine, i spise predmeta vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud prilikom ponovnog odlučivanja otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić