Na osnovu odredbi člana 87. i 246. stav 7. KZ optuženima je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta tako što su od okrivljenog M.M. oduzeta četiri paketa braon materije sumnjive na opojnu drogu heroin i to: jedan paket bruto mase 538 grama, jedan paket bruto mase 528 grama, jedan paket bruto mase 528 grama i jedan paket bruto mase 530 grama koji su po potrvdi o privremeno oduzetim predmetim PU Kruševac Ku br. 404/15 od 16.04.2015. godine privremeno oduzeti od M.M. dok je na osnovu odredbe člana 92. KZ od okrivljenog N.T. oduzet novac u iznosu od 1.150 evra, a od okrivljenog M.M. novac u iznosu od 238 evra.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 183/16 od 03.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu, okrivljenog M.M. i njegovog branioca i zajednička žalba branilaca okrivljenog N.T., a presuda Višeg suda u Kruševcu K. br. 21/15 od 04.12.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog N.T. - advokat B.B. i M.A. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stava 2. i 3. u vezi člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine presudu Višeg suda u Kruševcu K br. 21/15 od 04.12.2015. i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 183/16 od 03.03.2016, te predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu, s`tim što će utvrditi povredu zakona u smislu odredbe člana 439. tačka 1) i 2) ZKP ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude u celini i okrivljenog T.N. oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog N.T., pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. U vezi sa ovim povredama zakona, branioci u zahtevu ističu da u izreci pravnosnažne presude nije individualizovana radnja izvršenja krivičnog dela okrivljenog N.T., a što je učinjeno zbog toga što i ne postoje radnje ovog okrivljenog koje čine obeležja predmetnog krivičnog dela. Po navodima zahteva ni jedna od alternativno određenih radnji izvršenja krivičnog dela predviđenih članom 246. KZ, ne može se pripisati kao radnja koju je nedvosmisleno i direktno mogao izvršiti okrivljeni T. kritičnom prilikom, a što potvrđuje i sama izreka presude Višeg suda u Kruševcu kao i odluka Apelacionog suda u Kragujevcu, zbog čega nije pravilan zaključak nižestepenih sudova da se u radnjama okrivljenog N.T. stiču obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, obzirom da su u izreci pravnosnažne presude individualizovane radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela za okrivljenog T. a koje predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Pre svega, izrekom presude utvrđeno je da su okrivljeni M.M. i N.T. zajedno neovlašćeno radi dalje prodaje prenosili opojnu drogu heroin iz Gračanice prema Vršcu za iznos od 1.500 evra, tako što su od nepoznatog lica u Gračanici dobili četiri paketa opojne droge heroin ukupne neto mase 1.966,9 grama koju sa ta lica smestila u putničko motorno vozilo ... kojim je upravljao M.M., dok je okrivljeni T. vozio ispred okrivljenog M. pokazujući mu kojim putem da vozi i od dobijenih 1.500 evra, dao M. 250 evra a ostatak zadržao za sebe ...

Dakle, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti saizvršilačke radnje u izvršenju predmetnog krivičnog dela okrivljenog N.T. individualno su opisane u izreci pravnosnažne presude i sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela u pitanju.

Kako izreka pravnosnažne presude sadrži sve bitne elemente krivičnog dela zbog kojeg su okrivljeni M.M. i N.T. kao saizvršioci oglašeni krivim a u istoj je opisano njihovo delovanje po principu podele posla i individualno učešće svakog od njih u radnji izvršenja krivičnog dela, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog N.T. kojima se ukazuje da izreka presude ne sadrži u odnosu na okrivljenog T. bitna obeležja predmetnog krivičnog dela i individualno određenu radnju izvršenja, čime je na štetu ovog okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, ocenjeni neosnovanim.

Na osnovu iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog N.T. odbio kao neosnovan i na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.