Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Mile Krstić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. u vezi člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovnu odluku, ili pak istu preinači i potvrdi presudu Višeg suda u Vranju K 96/17 od 28.12.2018. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Mileta Krstića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku je neosnovan, dok u ostalom delu nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog AA, adv. Mile Krstić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika nije primenjen zakon koji je važio u vreme izvršenja ovog krivičnog dela, već da je drugostepeni sud primenio Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu nakon izvršenja navedenog krivičnog dela, suprotno odredbi člana 5. KZ, pa Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Ovo sa razloga što iz obrazloženja pobijane presude, proizilazi da je drugostepeni sud u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i prometo oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom primenio Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik RS“, 72/09, 212/12) i za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od dve do 10 godina (strana 2 poslednji pasus i prvi pasus na strani 3 obrazloženja drugostepene presude) a ne Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), kako se neosnovano navodi u podnetom zahtevu.

Pri tom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Nišu našao da je prvostepeni sud povredio zakon kada je okrivljenom za predmetno krivično delo izrekao meru upozorenja, odnosno uslovnu osudu, jer nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 66. stav 2. KZ za izricanje iste, pa je tu povredu usvajajući žalbu Višeg javnog tužioca otklonio.

S`toga navodi branioca da je pobijana presuda doneta uz povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 5. KZ, ocenjeni su kao neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja istog samo formalno označava i povredu zakona iz člana 441. ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razlog zbog kojih smatra da je u pobijanoj presudi došlo do navedene povrede zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Mila Ristić,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić