Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 196/15 od 06.05.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, okrivljenog i njegovog branioca, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog A.S., adv. D.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a i pitanja od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br. 196/15 od 06.05.2015. godine tako što će doneti oslobađajuću presudu ili pak da istu preinači shodno članu 492. stav 1. tačke 1) i 2) ZKP, tako što će predmetno krivično delo kvalifikovati po članu 246a KZ i odluči da troškovi po ovom vanrednom pravnom leku padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, održao sednicu veća, u smislu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.S., adv. D.M., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 43/13) propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanja na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog A.S., adv. D.M., u zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da isti podnosi i zbog povrede zakona iz člana 439. tačke 1), 2) i 3) i člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, pri čemu ne opredeljuje u čemu se ove povrede sastoje, a suštinski u obrazloženju zahteva, kao razlog njegovog podnošenja navodi, da je činjenično stanje u pobijanoj presudi pogrešno i nepotpuno utvrđeno, da je na isto pogrešno primenjen zakon, te da u toku postupka nije utvrđeno postojanje pravno relevantnih dokaznih činjenica koje bi nedvosmisleno potvrdile postojanje predmetnog krivičnog dela već se sve svodi na indicije koje nisu od takvog značaja da sud na njima bazira svoju odluku jer nemaju kvalitet dokaza. Pored toga, branilac ukazuje da u konkretnom slučaju ne postoji ni jedan predmet koji bi ukazivao da je okrivljeni kritičnom prilikom imao nameru da prodaje opojnu drogu niti je isti svojim ponašanjem ili na bilo koji način potvrdio svoju nameru svojim ponašanjem da prodaje opojnu drogu, pa tako ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu obrazložili direktni umišljaj okrivljenog. Takođe ističe da ni sporni telefon koji je prvostepenom presudom oduzet od okrivljenog nije predmet ovog krivičnog dela a nije ni dokazano da je okrivljeni istim komunicirao u smislu prodaje narkotika te da u stanu okrivljenog nisu pronađeni tragovi opojne droge i da nema dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge - činjenično stanje i ocena dokaza, za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                  Nevenka Važić,s.r.