Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 69/20 od 18.03.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Kapamadžin zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine drugostepenu, a preinači prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da obe pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog, iako numerički ne označava, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da nema krivičnih dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret, koje su neprecizne u pogledu toga koju službenu dužnost su preduzimali oštećeni u smislu propisa kojim se uređuju ovlašćenja na preduzimanje iste, a koju je okrivljeni omeo svojim boravkom u objektu. Prema navodima zahteva postupanje okrivljenog kritičnom prilikom nije bilo podobno da omete policijske službenike, koji u konkretnom slučaju nisu ni obavljali poslove javnog reda i mira, obzirom da se prema stavu branioca „rasvetljavanje prekršaja učinjenog od strane okrivljenog nedavanjem lične karte“, ne može dovesti u vezu sa održavanjem javnog reda i mira.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 od 28.01.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 05.02.2016. godine) čini onaj ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa dela u izreci pobijane pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja dva krivična dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog (pružanje aktivnog fizičkog otpora cimanjem tela, opiranje i otimanje u pokušaju da se istrgne iz ruku policijskog službenika prilikom pokušaja njegovog odvođenja u prostorije PS Bečej) kao način ometanja na drugi način policijskih službenika u vršenju službene dužnosti – rasvetljavanje prekršaja koji je učinio okrivljeni, koji je odbio da pokaže ličnu kartu na zahtev policijskog službenika, tako i subjektivna obeležja koja se tiču sposobnosti okrivljenog za uračunljivost i umišljaja sa kojim je izvršio delo, a koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Pored toga, odredbom člana 30. Zakona o policiji regulisana je „vrsta policijskih poslova“ pa je, između ostalog, odredbom člana 30. stav 3. tačka 3) kao vrsta policijskih poslova propisano otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i privrednih prestupa.

Dakle, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda u izreci presude opisana su sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pa tako i vrsta policijskih poslova u kojima su oštećeni policijski službenci PS Bečej ometani u smislu člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, pri čemu ovaj sud, a suprotno navodima zahteva nalazi, da za postojanje predmetnog krivičnog dela nije neophodno da ometanje bude vezano za javni red i mir već je potrebno da bude u vezi sa vršenjem službene dužnosti, što je ovde slučaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu, bez numeričkog označavanja, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodeći da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, time što je okrivljeni oglašen krivim za delo za koje iz izreke pravnosnažne presude ne proizilaze obeležja krivičnog dela, na koji način navedenu povredu vezuje isključivo za povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP o kojoj je napred bilo reči i za koju je ovaj sud našao da je neosnovano istaknuta.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA neosnovano ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić