Viši sud u Negotinu, presudom 1Kž1.8/15 od 30.01.2015. godine, odbio je kao neosnovane žalbe punomoćnika privatnih tužilaca-branilaca okrivljenih Đ.M. i V.Đ., adv. M.P. i adv. L.O. i presudu Osnovnog suda u Negotinu 2K.595/12 od 21.03.2014. godine, ispravljenu rešenjem tog suda 2K.595/12 od 04.12.2014. godine, potvrdio.

Branilac okr. V.Đ., adv. L.O., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u delu koji se odnosi na okr. V.Đ., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede odredbe člana 441. stav 4. ZKP i povrede prava okrivljenog na odbranu pred drugostepenim sudom, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, pobijane odluke ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. V.Đ., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.Đ., adv. L.O., neosnovan je u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na nedozvoljenim dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, sa obrazloženjem da je okrivljeni oglašen krivim i osuđen na osnovu dela odbrane okr. Đ.M. i njene protivtužbe, a da to nisu dokazi na osnovu kojih se utvrđuju činjenice od značaja za presuđenje.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Nasuprot tim navodima, činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi ne zasniva se na protivtužbi okr. Đ.M., a iskaz (odbrana) okrivljenog nije nedozvoljen dokaz, osim ako je pribavljen na način suprotan odredbama ZKP o saslušanju okrivljenog i iznošenju odbrane, a na to se u pogledu iskaza (odbrane) okr. Đ.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne ukazuje.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, zbog nepravilne odluke o troškovima postupka. Citiranom zakonskom odredbom propisano je da se odluka o troškovima krivičnog postupka može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Međutim, osporavajući pravilnost odluke o troškovima krivičnog postupka, branilac okrivljenog u zahtevu ne opredeljuje koje su tačno odredbe ZKP, koje se odnose na troškove krivičnog postupka (čl. 261. do 268. ZKP) povređene tom odlukom, već osporava pravilnost utvrđenja da okr. Đ.M. pripadaju pojedini od dosuđenih troškova, dakle osporava činjenično stanje od značaja za odluku o visini troškova, a što, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno kao razlog zbog kojeg okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Nadalje, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP i povredu prava okrivljenog na odbranu pred drugostepenim sudom, jer drugostepeni sud o sednici veća u kojoj je odlučivao o žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, nije obavestio okr. V.Đ. i njegovog branioca i pored blagovremeno stavljenog zahteva za obaveštavanje i s tim u vezi osporava stav drugostepenog suda da prisustvo okrivljenog i njegovog branioca ne bi bilo od koristi za razjašnjenje stvari.

Takođe, branilac okr. V.Đ. ističe da je okrivljeni osuđen bez ijednog dokaza da je uputio inkriminisane reči okr. Đ.M. i da drugostepeni sud nije dao jasne, dovoljne i ustavnopravno prihvatljive razloge za svoju ocenu da je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza pravilno utvrdio činjenično stanje, jer pri tom ne navodi konkretno o kojim pisanim dokazima i iskazima kojih saslušanih svedoka je reč, čime branilac, pored osporavanja činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP učinjenu drugostepenom presudom.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno branilac okrivljenog mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i člana 447. stav 2. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.Đ. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                               Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                  Janko Lazarević,s.r.