Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nižestepena rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je sud prilikom donošenja rešenja o troškovima postupka, a kasnije i veće istog suda u postupku odlučivanja po žalbi branioca, bio dužan da primeni Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja je važila u vreme donošenja napadnutih rešenja, a kako je rešenje K.br. 19/22 doneto dana 02.08.2023. godine a rešenje Kv.br.30/24 dana 19.02.2024. godine to jasno proizilazi da je sud bio dužan da primeni Tarifu o nagradama i naknadama troškova za rad advokata – Službeni glasnik 43/2023, koja je stupila na snagu 03.06.2023. godine i kojom tarifom je prestala da važi ranija tarifa. Pored navedenog sud nije priznao ni troškove na ime sastava pisane završne reči od 25.05.2022. godine, imajući u vidu da je najpre navedenog dana i održan glavni pretres na kome je branilac imao priliku da usmeno izloži stavove odbrane. Na navedeni način zanemaren je Tarifni broj 4 stav 1 tačka 12 Tarife i nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja predviđa da advokatu pripada nagrada iz Tarifnog broja 1 za sastavljanje obrazloženih podnesaka kojima se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.325/22 od 29.07.2022. godine preinačena presuda Osnovnog suda u Aleksincu K.br.19/22 od 25.05.2022. godine, pa je okrivljeni AA, na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo samovlašće iz člana 330. stav. 2. u vezi stava 1. KZ. Istom presudom je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnih tužilaca o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem, dok su privatni tužioci upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ 043/2023 od 26.05.20223. godine) je propisano da sudovi, javna tužilaštva, javni beležnici, javni izvršitelji, organi državne uprave i lokalne samouprave i drugi organi kada odlučuju o troškovima postupka, primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP je propisano da u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi, odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose. Stavom 2. istog člana je propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac, kada se ti podaci pribave.

Dakle, imajući u vidu navedeno, odluka o troškovima krivičnog postupka kojom se odlučuje o tome ko snosi troškove krivičnog postupka, donosi se presudom, ili rešenjem koje odgovara presudi, a posebnim rešenjem se odlučuje samo o visini tih istih troškova i donosi se kada se pribave podaci o njihovoj visini.

Po nalaženju ovoga suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili Advokatsku tarifu „Sl.Glasnik RS“ br.121/12...37/21, koja je važila u vreme donošenja presude Višeg suda u Nišu Kž1 br.325/22 od 29.07.2022. godine kojom je odlučeno o troškovima postupka, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti vezani za naknadu troškova na ime sastava pisane završne reči od 25.05.2022. godine, imajući u vidu da se po nalaženju ovoga suda, pisana završna reč ne može smatrati zasebnom procesnom radnjom branioca, s obzirom da se završna reč usmeno izlaže na glavnom pretresu, a kako je to predviđeno odredbama člana 412. i 413. ZKP, jer je postupak usmen a pisana završna reč stranaka priložena spisima ne predstavlja zamenu usmene reči.

Sa svega iznetog, Vrhovni sud nalazi da nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva osporava ocenu suda da li su troškovi na ime sastava dva neobrazložena podneska od 25.01.2019. godine i 17.02.2022. godine bili neophodni, na koji način se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dragana Bojanića odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković