Presudom Višeg suda u Zrenjaninu K 107/11 od 18.07.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i devet meseci; okrivljeni ĐĐ oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od dve godine i dva meseca i produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci; okrivljeni GG, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, krivično delo prevara u pokušaju iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, za koje mu je utvrđan kazna zatvora u trajanju od tri meseca i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara i za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazana zatvora u trajanju od dve godine i jednog meseca i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude; okrivljeni EE oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u saizvršilaštvu 359. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i krivično delo prevara u pokušaju iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 30. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od sedam meseci i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude; okrivljeni ŽŽ oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i novčanu kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude; okrivljeni VV, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseci i novčanu kazna u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude; okrivljeni DD oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude; okrivljeni BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajnju od dve godine i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stava 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Ukoliko okrivljeni ne plate novčanu kaznu u određenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci. Okrivljenima je u kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru. O troškovima postupka i meri bezbednosti je odlučeno na način bliže opisan u izreci presude, dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu. Stavom drugim presude okrivljeni su na osnovu odredbe člana 423. tačka 2. ZKP oslobođeni od optužbe i to okr. ĐĐ da je izvršio krivično delo primanje mita u saizvršilaštvu iz člana 367. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, opisano pod tačkom jedan optužbe, okr. DD da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, opisano pod tačkom 27. izmenjene optužnice, okr. BB da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, opisano pod tačkom 30 izmenjen optužnice i okr. ZZ da je izvršio krivično delo davanje mita opisano pod tačkom 34 izmenjene optužnice jer nije dokazano da su učinili navedena krivična dela, dok je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, usvajanjem žalbi branioca okrivljenog ŽŽ i branioca okrivljenog EE, ukinuta je presuda Višeg suda u Zrenjaninu K 107/11 od 18.07.2018. godine u odnosu na okrivljenog ŽŽ i EE, u celosti i predmet vraćen prvostepenom sudu u tom delu na ponovno suđenje, dok su žalbe okrivljenih AA, GG, VV, DD i BB, izjavljene od strane branioca adv. Vićentija Darijevića, žalba okrivljenog ĐĐ izjavljena od strane branioca adv. Ivice Simonovski i žalba VJT u Zrenjaninu, izjavljena protiv navedenih okrivljenih i okrivljenog ZZ, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena.

Zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih BB, AA, VV, GG, DD i ĐĐ, advokati Vićentije Darijević, Deana Berak Savković, Marina Milenković i Jelena Pirić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, odnosno povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a kako je to utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu broj 9172/21 od 14.01.2025. godine, sa predlogom, da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku sudu ili da preinači drugostepenu presudu tako što će usvojiti žalbu branioca i osloboditi okrivljene BB, AA, VV, GG, DD i ĐĐ od optužbe i na osnovu odredbe člana 488. stav 2. ZKP pozove branioce na sednicu veća ukoliko oceni da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan u odnosu na okrivljenog BB, dok je isti zahtev neblagovremen u odnosu na okrivljene AA, VV, GG, DD i ĐĐ.

Osnovano se u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP u odnosu na okrivljenog BB, jer je okrivljenom u postupku pred Višim sudom u Zrenjaninu koji je okončan donošenjem presude K 107/11 od 18.07.2018. godine i pred Apelacionim sudom u Novom Sadu koji je okončan donošenjem presude Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, povređeno i uskraćeno osnovno ljudsko pravo, zajemčeno članom 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudksih prava i osnovnih sloboda, a što je i utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava, po predstavci broj 9172/21 od 14.01.2025. godine. Navedenim članom 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jamči se pravo pojedinca na privatni i porodični život i poštovanje doma i prepiske.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Evropski sud za ljudska prava (tročlani odbor), u predmetu formiranom na osnovu predstavke broj 9172/21 protiv Republike Srbije, koju je sudu podneo okrivljeni BB, na osnovu člana 34. Evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu „Konvencija“), koga je zastupao njegov branilac – advokat Vićentije Darijević, dana 14.01.2025. godine doneo presudu, kojom je utvrdio da je u konkretnom slučaju došlo do povrede člana 8. Konvencije i da tužena država treba da podnosiocu predstavke isplati na ime troškova u roku od tri meseca novčani iznos bliže naveden u toj presudi.

Navedenom presudom je utvrđeno da su opšta načela koja proizlaze iz prakse Suda u vezi sa garancijama iz člana 8. u slučajevima tajnog nadzora i snimanja telefonskih razgovora sažeta u predmetu Dragojević protiv Hrvatske (broj 68955/11, st. 78-84, od 15. januara 2015. godine). U pogledu predmetnog slučaja podnositelja – okrivljenog BB, sud je konstatovao da su naredbe o produženju nadzora i snimanja telefonskih razgovora očigledno predstavljale mešanje u pravo podnosioca na „privatan život“ i „prepisku“. S tim u vezi Sud je naveo da je Viši sud u Zrenjaninu doneo naredbu o tajnom nadzoru od 12. marta 2010. godine, u pogledu devet lica osumnjičenih za različita krivična dela, koja naredba je proširena u nekoliko navrata, uglavnom uključivanjem nadzora i snimanja telefonskih razgovora u pogledu novih osumnjičenih, od kojih su se na podnosioca odnosile tri naredbe za produženje nadzora, izdate u periodu od 29. jula 2010. do 29. marta 2011. godine), te da su naredbe o produženju nadzora prvenstveno zasnovane na pukom pozivanju na predlog javnog tužioca za donošenje takvih mera, uz nalaz da je istraga već utvrdila postojanje „komunikacije između podnosioca i drugih osumnjičenih i njegovu umešanost u zločinačku zaveru“ i uključivale su zakonsku formulaciju da se „istraga ne može sprovesti drugim sredstvima ili bi bila otežana“. Međutim, po oceni ESLJP domaći sud – istražni sudija Višeg suda u Zrenjaninu, nije ponudio nikakvu suštinsku analizu o tome zašto istraga nije mogla biti sprovedena korišćenjem drugih sredstva ili zašto bi oslanjanje na takva druga sredstva učinilo istragu otežanom u konkretnim okolnostima slučaja podnosioca. Imajući navedeno u vidu, Sud je u presudi zaključio da predmetne naredbe o produženju nadzora nisu bile u skladu sa zahtevima člana 8. u onoj meri u kojoj nisu sadržale sadržajnu i delotvornu procenu da li je upotreba tajnog nadzora bila neophodna i opravdana u datim okolnostima (videti Dragojević), shodno čemu je došlo do povrede člana 8. Konvencije, što je Sud utvrdio jednoglasno.

Odredbom člana 167. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da posebnu dokaznu radnju iz člana 166. ovog zakonika određuje sudija za prethodni postupak obrazloženom naredbom. Stavom 2. istog člana propisano je da naredba iz stava 1. ovog člana sadrži raspoložive podatke o licu prema kojem se tajni nadzor komunikacije određuje, zakonski naziv krivičnog dela, označenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjičenog, odnosno telefonskog broja ili adrese za koju postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni koristi, razloge na kojima se zasniva sumnja, način sprovođenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje.

Kako je i po nalaženju Vrhovnog suda, okrivljenom BB donošenjem nižestepenih presuda povređeno pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije, a što je utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava koja je doneta 14.01.2025. godine, po predstavci broj 9172/21 protiv Republike Srbije, isto je bilo od uticaja na zakonitost pravnosnažnih presuda. Naime, po oceni Vrhovnog suda, pogrešan je stav nižestepenih sudova da se presude mogu zasnivati na dokazima pribavljenim primenom posebnih dokaznih radnji iz člana 166. ZKP do 170. ZKP, imajući u vidu da je ESLJP u svojoj presudi izneo zaključak da su u konkretnom slučaju naredbe o produženju i proširenju tajnog nadzora komunikacije istražnog sudije u suprotnosti sa odredbom člana 8. Konvencije, jer su iste zasnovane na zahtevu javnog tužioca, ali sama naredba ne sadrži konkretne činjenice i okolnosti, odnosno ne sadrži obrazloženje, niti razloge zbog kojih nisu određene druge blaže mere, te se ne može prihvatiti stav da je u krivičnom postupku protiv podnosioca ispoštovano pravo na privatni i porodični život, u smislu člana 8. EKLJP.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud nalazi da iz iznetih razloga, tri naredbe za produženje nadzora, izdate u periodu od 29. jula 2010. do 29. marta 2011. godine u odnosu na okrivljenog BB, čine dokaze proizašle iz njih, nezakonitim, jer su isti pribavljeni suprotno odredbi člana 16. ZKP, pa je shodno navedenom u pobijanim pravnosnažim presudama koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti učinjena povreda odredbe člana 485. stav 1 tačka 3) ZKP.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog BB, advokata Vićentija Darijevića, Deane Berak Savković, Marine Milenković i Jelene Pirić, usled povrede prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije, a što je utvrđeno odlukom Evropskog suda za ljudska prava koja je doneta 14.01.2025. godine, po predstavci broj 9172/21 protiv Republike Srbije, a koje je bilo od uticaja na zakonitost pravnosnažnih presuda i ukinuo pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu K 107/11 od 18.07.2018. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, u odnosu na okrivljenog BB, u delu u kome je učinjena navedena povreda zakona, a predmet vratio Višem sudu u Zrenjaninu na ponovno suđenje, u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

U ponovnom postupku Viši sud u Zrenjaninu će imati u vidu primedbe i uputstva iznete u ovoj odluci, te će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenih AA, VV, GG, DD i ĐĐ je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu da su okrivljeni GG, DD i ĐĐ, presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, prema povratnici u spisima predmeta, primili dana 15.01.2019. godine, poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio je 14.02.2019. godine (četvrtak), a da je okrivljeni AA, presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, prema povratnici u spisima predmeta, primio dana 16.01.2019. godine, pa je poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 18.02.2019. godine (ponedeljak), dok je okrivljeni VV presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1094/18 od 11.12.2018. godine, prema povratnici u spisima predmeta, primio dana 01.02.2019. godine, pa je poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio 04.03.2019. godine (ponedeljak), a da su branioci okrivljenih AA, VV, GG, DD i ĐĐ, advokati Vićentije Darijević, Deana Berak Savković, Marina Milenković i Jelena Pirić, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli dana 11.04.2025. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih, ocenio neblagovremenim.

Pri oceni blagovremenosti podnetog zahteva Vrhovni sud je imao u vidu i odredbu člana 485. stav 3. ZKP kojom je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. tačka 2) i 3) ovog člana, može podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu (član 483. stav 1.) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, obzirom da je branilac okrivljenih AA, VV, GG i DD, advokat Vićentije Darijević, protiv navedenih presuda koje su predmet zahteva za zaštitu zakonitosti, podnosio Ustavnom sudu Republike Srbije ustavnu žalbu, ali je ista rešenjem Ustavnog suda broj Už 1445/19 od 25.06.2020. godine odbačena, pa se stoga pri oceni blagovremenosti podnetog zahteva u odnosu na ove okrivljene nije mogao računati rok od tri meseca od dana kada je okrivljenom dostavljena odluka Ustavnog suda, jer navedenom odlukom nije utvrđena povreda ili uskraćivanje ljudskih prava i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnih protokola, što je uslov za primenu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, niti su okrivljeni AA, VV, GG i DD podnosili predstavke Evropskom sudu za ljudska prava, Vrhovni sud je blagovremenost zahteva i u odnosu na ove okrivljene ocenio primenom člana 485. stav 4. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog BB i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP i u odnosu na ovog okrivljenog doneo odluku kao u izreci presude, dok je isti zahtev branilaca okrivljenih AA, VV, GG, DD i ĐĐ na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković