.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 628/2015
13.08.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.O., zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.O., advokata J.Č., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1236/14 od 26.01.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 13/15 od 17.04.2015. godine, u sednici veća održanoj 13.08.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.O., advokata J.Č., podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1236/14 od 26.01.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 13/15 od 17.04.2015. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.O. u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu K 79/14 od 29.05.2014. godine okrivljeni I.O. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ jer delo za koje se okrivljeni tereti po zakonu nije krivično delo. Istom presudom odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, a oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1236/14 od 26.01.2015. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Paraćinu K 79/14 od 29.05.2014. godine tako što je okrivljeni I.O. oglašen krivim da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a istovremeno je osuđen i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ukoliko u ostavljenom roku ne plati novčanu kaznu ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će sud za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka proizišle u prvostepenom postupku, a o čijoj visini će prvostepeni sud doneti posebno rešenje.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 13/15 od 17.04.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.O., advokata J.Č., a presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1236/14 od 26.01.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Kragujevcu zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog I.O., advokat J.Č., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Branilac okrivljenog I.O. u zahtevu ističe da u konkretnom slučaju treba prihvatiti stav prvostepenog suda - da nema krivičnog dela, jer iako su tačni navodi tužilaštva o tome da nikakvog prometa nije bilo, da nije poštovan nijedan zakon, onda se ne može raditi o zakonitom poslovanju privrednih subjekta, pa samim tim nikako ne može doći do zakonitih prihoda, a što potvrđuje tezu prvostepenog suda o tome da nedostaje jedno od obeležja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama povređen krivični zakon u smislu člana 439. tačka 1) ZKP.
Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1236/14 od 26.01.2015. godine proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno iz izreke navedene pobijane presude proizilazi da je okrivljeni u svojstvu vlasnika i direktora preduzeća „E. K.“ DOO u nameri da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, u kritičnom periodu, u poslovnoj dokumentaciji preduzeća iskazao podatke vezane za nabavku dobara i usluga sa uračunatim porezom na dodatu vrednost, na taj način što je lažno prikazao nabavku dobara od preduzeća, navedenih u izreci presude, i na osnovu tako iskazanih podataka sačinio i predao nadležnoj poreskoj upravi poresku prijavu u kojoj je umanjio svoju poresku obavezu za ukupan iznos od 3.082.036,20 dinara, a na koji način je neosnovano iskoristio pravo na odbitak prethodno plaćenog poreza na dodatu vrednost i za koji iznos je oštetio budžet Republike Srbije.
Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da je u pobijanim presudama povređen zakon jer se iste zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, a kojim navodima ukazuje na to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ne navodi nijedan razlog zbog kojeg smatra da su pobijane presude donete uz navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odnosno ne navodi koji je to nezakonit dokaz na kojem se presude zasnivaju, već analizira ceo tok predmetnog krivičnog postupka i daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, to po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog navodi to da u pobijanoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 13/15 od 17.04.2015. godine sud za svoju odluku nije dao valjane razloge, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje da je navedena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer isti nema zakonom propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
