Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA–advokat Marko Tomović zbog povrede zakona iz člana 485.stav 4. u vezi člana 439.tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog da oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 4. u vezi člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog navodi da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo, obzirom da je neposredno pre preduzimanja radnje izvršenja krivičnog dela, odnosno dana ...04.2021. godine okrivljenom preminuo otac, usled čega je okrivljeni imao troškove vezano za sahranu iz kog razloga u periodu od 06.05.2021. godine do 19.07.2021. godine nije davao izdržavanje za maloletnu decu a da je bivša supruga okrivljenog u svom iskazu istakla da zbog tih okolnosti nije vršila „pritisak“ na okrivljenog da u ovom periodu plaća izdržavanje jer se ona nalazi u radnom odnosu, kao i da je okrivljeni tokom krivičnog postupka izmirio dospele obaveze izdržavanja. Imajući navedeno u vidu, te činjenicu da je zastoj u plaćanju trajao svega dva meseca i da deca zbog toga nisu oskudevala u bilo čemu, branilac smatra da je stepen krivice nizak, da su štetne posledice odsutne i da okrivljenog treba osloboditi od optužbe primenom instituta dela malog značaja u smislu člana 18. stav 1.KZ.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe da navedene okolnosti predstavljaju opravdane razloge za nedavanje izdržavanja propisanih članom 195. stav 2.KZ zbog čega u radnjama okrivljenog nema protivpravnosti pa je isti primenom navedene odredbe KZ-a morao biti oslobođen od optužbe.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Čačku, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K.br.132/21 od 08.02.2022. godine. Viši sud u Čačku, kao drugostepeni, ove navode ocenio je neosnovanim i o tome na strani 2. stav 6,7. i 8. i strana 3. stav 1. i 2. svoje odluke Kž1 br.103/22 od 19.05.2022. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Marka Tomovića, odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić