Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 31/23 od 29.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Avrama Antonijevića, a presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 539/18 od 18.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Avram S. Antonijević, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Kraljevu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Avrama S. Antonijevića je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da prvostepeni sud pogrešno zaključuje da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, jer u izreci presude nije navedeno koju službenu dužnost su policijski službenici vršili u konkretnom slučaju, odnosno da su policijski službenici postupili u skladu sa odredbom iz člana 189. stav 3. Zakona o prekršajima, a što je bitno obeležje ovog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru propisano je da ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakonika u vršenju službene dužnosti – kazniće se zatvorom od šest meseci do dve godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje delo je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnim presudama, i to kako objektivna, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela sadržana u izreci prvostepene presude. Naime, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela sastoji se u tome da je okrivljeni kritičnom prilikom preduzimajući jednu od alternativno opisanih radnji za predmetno krivično delo, na drugi način ometao službena lica u vršenju službene dužnosti, i to na taj način što je u vreme navedeno u izreci prvostepene presude, nakon što su policijski službenici oštećeni BB i VV, po prijavi došli do kuće okrivljenog i istom saopštili da su za njim raspisane naredbe za dovođenje i to naredba Prekršajnog suda u Trsteniku od 24.05.2017. godine i naredba Prekršajnog suda u Kraljevu od 22.03.2017. godine, zbog neodazivanja pozivima, na šta im je okrivljeni odgovorio da se na pozive nije odazivao jer nije imao vremena, a nakon čega su mu policijski službenici saopštili da je potrebno da pođe sa njima, okrivljeni odbio da postupi po naredbi, pa je od strane policijskih službenika upozoren da će morati da primene silu, nakon čega je okrivljeni skočio sa stolice, opirao se da pođe, usled čega su policijski službenici ovakvu njegovu reakciju shvatili kao nameru da želi da pobegne, pa su mu prišli da bi mu stavili lisice na ruke, pri čemu se okrivljeni i dalje opirao i sve vreme policijskim službenicima upućivao uvredljive reči, da bi mu isti na kraju stavili ruke iza leđa i lisice oko ruku, a na način kako je to opisano u izreci prvostepene presude. Nadalje, izreka prvostepene presude sadrži i sva subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu i odnose se na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljenog o zabranjenosti dela.

Osim toga, neosnovani su i navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da u izreci presude nije navedeno koju službenu dužnost su policijski službenici vršili u konkretnom slučaju, s obzirom da je iz činjeničnog opisa sadržanog u izreci prvostepene presude očigledno da se radi o obavljanju službene radnje prinudnog dovođenja okrivljenog, u skladu sa odredbom člana 189. Zakona o prekršajima.

Pored iznetog, branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu označava i obrazlaže i povrede zakona iz člana 507. stav 4. ZKP, člana 425. stav 2. ZKP i člana 426. stav 1. ZKP.

Međutim, navedene povrede zakona, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca, može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i člana 439. tačka 2) ZKP, a koje povrede predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne opisuje u čemu se konkretno sastoje istaknute povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u napred navedenom delu nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branilac u zahtevu nije obrazložio konkretne povrede zakona na koje se poziva, odnosno u čemu se iste sastoje.

Vrhovni sud, prema izričitoj odredbi člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ocenjuje koju konkretno povredu zakona ili drugi razlog je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić