Branilac okr. G.M., adv. D.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 772/14 od 10.03.2015. godine, zbog povreda zakona predviđenih članom 485. stav 4. ZKP i to povrede iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, kao i sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud imajući u vidu učinjene povrede zakona od strane prvostepenog i drugostepenog suda odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, kao i da o sednici veća obavesti branioca, jer je to od značaja za donošenje odluke, a iz ovako navedenih razloga za podnošenje zahteva i predloga u pogledu odluke o zahtevu, proizilazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.M. podnet i protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu K.904/13.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.M., adv. D.K., je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog, pobijajući zahtevom pravnosnažnu presudu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističe da se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i pri tom, kao nedozvoljene dokaze označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog i zapisnik o pretresanju putničkog vozila označene marke i registarskog broja, sačinjene od strane ovlašćenih službenih lica Policijske uprave za Grad Beograd UKP-OBPOK dana 06.11.2013. godine, izveštaje o forenzičkom pregledu lica mesta broj Kt 100-2463/2013 od 06.11.2013. godine i broj Kt 100-2471/2013 od 07.11.2013. godine i zapisnik o fizičko- hemijskom veštačenju Nacionalnog kriminalističkog tehničkog centra broj 234-2- 13475/13 od 07.11.2013. godine.

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, shodno odredbi člana 157. stav 4. ZKP, u vezi je sa radnjom pretresanja vozila u posedu okrivljenog, preduzetom po naredbi sudije za prethodni postupak Kpp.pov br. 86/13 od 06.11.2013. godine i proizašla je iz te dokazne radnje, odnosno činjenice da su prilikom pretresanja vozila pronađeni predmeti koji su oduzeti od okrivljenog (10 paketa oblepljenih braon selotejp trakom) na koje se odnosi predmetna potvrda.

Stoga se upozorenje dato okrivljenom pre pretresanja vozila, da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju i izričita izjava okrivljenog da ne zahteva prisustvo branioca, što je sve konstatovano u zapisniku o pretresanju, odnosi i na izdatu potvrdu o oduzetim predmetima, tom prilikom, pa su neosnovani navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je ovaj dokaz pribavljen na način suprotan odredbama čl. 8 i 289. stav 1. ZKP, odnosno bez upozorenja okrivljenog da ima pravo da uzme branioca.

Neprihvatljivi su navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da radnji pretresanja vozila nije prisustvovao okrivljeni i svedoci, tačnije, i kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva, da nisu bili prisutni sve vreme imajući u vidu da je pretresanje vršeno na dve lokacije i da okrivljeni nije bio prisutan pretresanju vozila na prvoj lokaciji, kao i da je oduzeti rezervni točak od strane službenog lica drugim vozilom odnet na nepoznatu lokaciju, da bi potom bio otvoren u vuklanizerskoj radnji u prisustvu svedoka i okrivljenog, pa da je zbog navedenog zapisnik o pretresanju vozila pribavljen na način suprotan odredbama čl. 157. i 158. ZKP.

Ovo iz razloga što zapisnik o pretresanju vozila okrivljenog, koji je isprava sastavljena i potpisana od strane ovlašćenih službenih lica nadležnog organa unutrašnjih poslova u skladu sa odredbama člana 157. ZKP, sadrži izričitu konstataciju da toj dokaznoj radnji, pored okrivljenog, prisustvuju i svedoci N.R. i S.V. koji su potpisali zapisnik bez primedbe i time potvrdili tačnost navoda u zapisniku o toku radnje pretresanja vozila i predmetima koji su tom prilikom pronađeni, odnosno tačnom mestu pronalaženja predmeta, te sadrži i konstataciju da je okrivljeni odbio da potpiše zapisnik. Tvrdnje u zahtevu branioca okrivljenog, suprotne navedenim konstatacijama u zapisniku o pretresanju vozila u pogledu prisustvovanja okrivljenog i svedoka radnji pretresanja, svode se u suštini na činjenično pitanje jer predstavljaju osporavanje utvrđenja činjenica u pitanju na osnovu podataka u navedenoj ispravi.

Iako tačan, navod zahteva da je u zapisnik o pretresanju vozila uneta konstatacija da se ova dokazna radnja tonski i optički snima (tačka 1. pod V) zapisnika), a da tonski i optički snimak nije sačinjen, ova okolnost nije od uticaja i ne čini predmetni dokaz nezakonitim i nedozvoljenim jer optičko i tonsko snimanje u konkretnom slučaju nije bilo obavezno budući da je pretresanje vozila vršeno u prisustvu svedoka (član 157. stav 5. ZKP).

Prema navodima zahteva, veštačenje predmetne supstance od strane Nacionalnog kriminalističko tehničkog centra je nedozvoljen dokaz jer fizičko- hemijsku identifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, shodno odredbama čl. 14. stav 1. i 18. stav 1. Zakona o konktrolisanim psihoaktivnim supstancama, može da obavlja pravno lice (ovlašćena laboratorija) koje za to ima dozvolu nadležnog organa, što nije slučaj sa pomenutom ustanovom, a osim toga, navedenu vrstu veštačenja nije ovlašćen da vrši veštak kao fizičko lice već samo pravno lice, a u konkretnom slučaju veštačenje je obavio veštak Z.Đ.

Ovim navodima zahteva ponavljaju se navodi iz žalbe branioca izjavljene protiv prvostepene presude, zbog iste povrede zakona, koje je drugostepeni sud ocenio kao neosnovane i za tu ocenu u obrazloženju drugostepene presude (strana 2. stav četrvti i strana 3. stav prvi) izneo pravilne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na te razloge upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Osim navedenog, dokaze o kojima je napred bilo reči, kao i izveštaje o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od 06.11. i 07.11.2013. godine, branilac okrivljenog označava kao nedozvoljene i iz razloga što ih smatra kompromitovanim međusobnim razlikama u pogledu opisa predmeta pronađenih u vozilu okrivljenog i oduzetih od njega. Međutim, okolnosti koje s tim u vezi ističe branilac okrivljenog ne odnose se na način pribavljanja dokaza u pitanju, bitan za ocenu zakonitosti istih, već na sadržinu tih dokaza (nijanse i detalji opisa predmeta-paketa sa nepoznatom supstancom), koja nije od uticaja na validnost tih dokaza, i kod činjenice postojanja fotodokumentacije sačinjene prilikom pronalaženja predmeta iz koje se jasno vidi izgled paketa i količina predmetne supstance.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i s tim u vezi navodi da u izreci presude nije naznačeno da li predmetna biljna materija predstavlja opojnu drogu, odnosno da li je vrednost psihoaktivne komponente tetrahidrokanabinola u istoj veća od 0,3% jer bi se u suprotnom radilo o tipu biljke čije držanje nije zabranjeno. Ovim navodima zahteva ukazuje se na nepotpunost, dakle na nerazumljivost izreke presude, koja je predviđena kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka u članu 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka branilac okrivljenog ukazuje i navodima zahteva da je sud izreku presude učinio nerazumljivom navodeći u istoj da se u konkretnom slučaju radi o delovima biljke konoplje, koja nije označena kao opojna droga u Pravilniku o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, već samo kanabis (lista 2 pod 9.- nadzemnideo biljke kanabis i njenih genetskih modifikacija).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem iz kojeg proizilazi da je ova povreda zakona u zahtevu samo formalno označena, a da se suštinski osporava pravilnost utvrđenja u prvostepenoj presudi, činjeničnog stanja u delu koji je od značaja za odluku o kazni, i to činjenici ranije osuđivanosti okrivljenog i ocena iste kao otežavajuće okolnosti i pored toga što su ispunjeni uslovi za zakonsku rehabilitaciju u smislu člana 98. stav 2. KZ, odnosno za brisanje uslovne osude izrečene okrivljenom presudom Opštinskog suda u Paraćinu K.br.454/88 od 10.02.1990. godine, pri čemu branilac zanemaruje da je ova otežavajuća okolnost otklonjena drugostepenom presudom.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. G.M. u delu u kojem je podnet iz tih razloga, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.