Istovremeno, okrivljeni je na osnovu člana 264. ZKP obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 132.046,38 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 81/20 od 05.02.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, kao i branioca okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K Po4 broj 87/18 od 12.11.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Moćić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2.ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ.

U vezi sa ovom povredom zakona, u zahtevu se navodi da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo, jer je na osnovu odredbe člana 27. Zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika, koji je stupio na snagu 01.03.2018. godine, izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, te je prema stavu branioca prvostepeni sud bio dužan da shodno odredbi člana 5. stav 2. KZ primenom najblažeg zakona okrivljenog oslobodi od optužbe. U zahtevu se ističe i da je neprihvatljiv stav prvostepenog suda – da postoji pravni kontinuitet krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ, sa krivičnim delom prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. sada važećeg KZ, koji je prihvaćen kao pravilan i od strane drugostepenog suda.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, isti navodi, istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA, advokata Dejana Moćića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Sadu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije K Po4 broj 87/18 od 12.11.2019. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, ove navode ocenio je neosnovanim i o tome na strani 3. stav 2. i na strani 5 stav 1. svoje odluke Kž1 broj 81/20 od 05.02.2020. godine izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ, zbog kog je oglašen krivim prvostepenom presudom, te zbog čega nalazi da predmetno krivično delo nije dekriminalizovano, a imajući u vidu da su odredbama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine propisana nova krivična dela protiv privrede, koja su zadržala pravni kontinuitet sa predmetnim krivičnim delom, pravilno zaključujući da je prvostepeni sud pravilno primenio član 5. stav 1. KZ, primenjujući na okrivljenog kao učinioca krivičnog dela zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela kao najblaži za učinioca.

Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 5. stav 2. KZ, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbio kao neosnovan.

U ostalom delu, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u konkretnom slučaju nema dokaza za postojanje subjektivnog elementa bića krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ na strani okrivljenog AA, obzirom da nije izveden nijedan dokaz koji bi potkrepio optužbu da je okrivljeni postupao u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi bilo za sebe, bilo za pravno lice u kojem je bio zakonski zastupnik, niti je po stavu odbrane pružen ijedan dokaz da je on direktno učestvovao u poslovnom odnosu koji je nastao povodom zaključenog ugovora između „Nedinić 021“ DOO i „Rekord asiv“ DOO, već je njegova uloga u tom poslovnom odnosu bila posredna.

Kako iz izloženih navoda zahteva proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić