U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Radosavljevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 487/21 od 07.09.2021. godine, ispravljena rešenjem Kž1 487/21 od 04.11.2021. godine i Kž3 24/21 od 18.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Radosavljevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 487/21 od 07.09.2021. godine, ispravljena rešenjem Kž1 487/21 od 04.11.2021. godine i Kž3 24/21 od 18.03.2022. godinu u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu, sudska jedinica u Sopotu K 90/2019 od 08.03.2021. godine okrivljeni AA je na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 487/21 od 07.09.2021. godine, ispravljena rešenjem Kž1 487/21 od 04.11.2021. godine usvojena je žalba punomoćnika privatne tužilje i preinačena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu, sudska jedinica u Sopotu K 90/2019 od 08.03.2021. godine, pa je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od dve godine, od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka a privatna tužilja je upućena da imovinskopravni zahtev u celosti ostvari u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 24/21 od 18.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog i branioca a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 487/21 od 07.09.2021. godine, ispravljena rešenjem Kž1 487/21 od 04.11.2021. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 487/21 od 07.09.2021. godine, ispravljene rešenjem Kž1 487/21 od 04.11.2021. godine i Kž3 24/21 od 18.03.2022. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Nebojša Radosavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 7) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači u celini ili delimično pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje sa naredbom da se postupak održi pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog tužioca iz razloga što je tužbu podneo advokat bez urednog punomoćja i postupak je vođen po privatnoj tužbi koja je podneta od strane lica koje nije ovlašćeno u trenutku podnošenja, pri čemu je tužba predata dana 29.06.2017. godine odnosno dve godine nakon navodnog izvršenja krivičnog dela, gde je na prvom pretresu 13.11.2017. godine konstatovano da punomoćnik prilaže punomoćje za ovaj postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud u Mladenovcu, sudska jedinica u Sopotu rešenjem P 839/2015 od 30.09.2015. godine odredio po službenoj dužnosti privremenu meru kojom je naloženo tuženom AA da odmah tužilji BB preda primerak ključeva od ulaznih vrata kuće u ... u ul. ... br. .. i omogući tužilji mirno i nesmetano korišćenje predmetne kuće, dok je istim rešenjem tuženom zabranjeno da preduzima radnje kojima uznemirava tužilju u mirnom korišćenju kuće. Dana 12.10.2015. godine privatnoj tužilji je predat ključ od kuće po privremenoj meri, da bi dana 14.10.2015. godine privatna tužilja BB podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu protiv AA zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. KZ. Osnovni javni tužilac u Mladenovcu je rešenjem KT 647/16 od 19.07.2016. godine odbacio krivičnu prijavu protiv AA, a Viši javni tužilac u Beogradu je rešenjem KTPO 399/17 od 23.05.2017. godine usvojio prigovor punomoćnika uz koji je priloženo i punomoćje za advokata Lazara Krstića i naložio Osnovnom javnom tužiocu u Mladenovcu da predmetno rešenje stavi van snage i spise predmeta ustupi Osnovnom sudu u Mladenovcu na nadležnost jer se krivična prijava ima smatrati privatnom tužbom. Punomoćnik privatne tužilje - advokat Lazar Krstić je dana 29.06.2017. godine Osnovnom sudu u Mladenovcu podneo privatnu tužbu protiv okrivljenog AA zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ koja je u Osnovnom sudu u Mladenovcu, sudska jedinica u Sopotu primljena 05.07.2017. godine.

Naime, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da je privatnu tužbu podneo advokat bez urednog punomoćja i da je isto podneto tek na prvom glavnom pretresu održanom dana 13.11.2017. godine imajući u vidu da je punomoćje podneto još sa prigovorom koji je podnet protiv rešenja Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu KT 647/16 od 19.07.2016. godine kojim je odbačena krivična prijava protiv AA.

Dalje, odredbom člana 65. stav 2. ZKP, propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a stavom 3. istog člana, propisano je da ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu i predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.

U konkretnom slučaju privatna tužilja je protiv okrivljenog najpre podnela krivičnu prijavu za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ u roku od tri meseca od kada je saznala za krivično delo i osumnjičenog, obzirom da je u posed ključeva kuće došla dana 12.10.2015. godine a krivičnu prijavu podnela dana 14.10.2015. godine, pa kako se radi o krivičnom delu koje je učinjeno prema sestri to se za ovo krivično delo gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, to se, u smislu člana 65. stav 3. ZKP, u takvoj situaciji krivična prijava smatra blagovremenom privatnom tužbom ako je podneta u roku predviđenom za podnošenje iste.

Imajući u vidu da je privatna tužilja krivičnu prijavu koja se smatra privatnom tužbom podnela dana 14.10.2015. godine, dva dana nakon saznanja za krivično delo i učinioca jer je u posed ključa od kuće došla 12.10.2015. godine, to je privatna tužba podneta u zakonom propisanom roku u smislu člana 65. stav 2. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Sa tim u vezi nesnovani su i navodi branioca okrivljenog kojima se pogrešno ukazuje da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja iz razloga što privatna krivična tužba nije podneta u roku od tri meseca od saznanja za krivično delo i učinioca, na koji način se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. Ovo sa razloga, što bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP postoji kada je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja i isto se više ne može preduzeti jer je proteklo vreme koje je zakonom propisano za zastarelost bez obzira da li je krivični postupak pokrenut ili nije, a u konkretnom slučaju se radi o nemogućnosti da se usled isteka prekluzivnog roka određenog u zakonu (člana 65. stav 2. ZKP) čijim protekom se gubi određeno pravo, podnese privatna tužba.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kojem se ne može zasnivati i to na iskazu svedoka VV koji je nezakonito vršio pretres kuće okrivljenog iz razloga što je navedeni pretres vršen bez prisustva svedoka suprotno članu 156. ZKP, a nisu bili ispunjeni uslovi za pretres bez naredbe suda propisani članom 156. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga: Iz spisa predmeta proizilazi da je sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu podneskom Kppr 442/15 od 17.11.2015. godine doneo naredbu za pretres stana i drugih prostorija u ... ul. ..., čiji je držalac AA koji i koristi iste prostorije. Dana 24.11.2015. godine sačinjen je izveštaj PU za grad Beograd, PS Barajevo Ku broj: PO 230-49/15 od 24.11.2015. godine koji je potpisan od strane ovlašćenog službenog lica - VV u kome je između ostalog navedeno da je uz konsultaciju sa OJT u Mladenovcu izvršen pregled kuće osumnjičenog AA.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Odredbom člana 286. stav 2. ZKP, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neopohodno potrebno vreme, a najduže do 8 časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem ili predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da po potrebi oduzme, da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije vršen pretres, iako je postojala naredba za pretres stana i drugih prostorija sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Mladenovcu, već pregled prostorija u skladu sa ovlašćenjima policije propisanim članom 286. ZKP o čemu je sastavljen i izveštaj, tako da za preduzimanje ovih radnji nije ni bilo potrebno obezbediti prisustvo svedoka, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Sa tim u vezi i iskaz ovlašćenog službenog lica VV koji je saslušan u svojstvu svedoka i tom prilikom preneo svoja opažanja vezano za ono što je video od stvari u stanu okrivljenog tokom preduzimanja radnji sprovodeći ovlašćenja koja su mu data odredbom člana 286. ZKP, smatra se zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac u zahtevu navodi i da u trenutku izvršenja krivičnog dela nedostaje protivpravnost kao bitan element krivičnog dela, ali sa druge strane i da je okrivljeni postupao u stvarnoj zabludi, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, iz navoda zahteva kojima branilac obrazlaže ovu povredu zakona suštinski osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Ovo, imajući u vidu da ističe da je okrivljeni i dalje upisan kao vlasnik objekta u ulici ... br. .., koje svojstvo je imao i u vreme izvršenje krivičnog dela, bio je vlasnik placa na kojem se nalazi objekat, svi priključci na elektro i vodovodnu instalaciju kao i porez na imovinu je bio isključivo na ime okrivljenog. Pri tome privatna tužilja nije dokazala činjenicu da je okrivljeni u kritičnom periodu izvršio obijanje ulaznih vrata kuće, niti je priložila bilo koji materijalni dokaz kojim bi dokazala da je okrivljeni izvršio obijanje, niti je dokazala da je vlasnica pokretnih stvari koje su predmet krivičnog dela sve do okončanja postupka.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Dalje, se u zahtevu navodi da je povređen član 449. ZKP, 455. stav 3., 459., 451. stav 2. i 3. ZKP jer je sud preinačio prvostepenu presudu ne pridržavajući se propisanih razloga zbog kojih se presuda može preinačiti, a koje povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog u zahtevu se ističe i da tokom izvođenja dokaza privatna tužilja osim saslušanja svedoka koji je pozvan na okolnost izrade nameštaja po meri nije pružila niti jedan dokaz o pokretnim stvarima koje su navedene u tužbi pa tako ni za postojanje dragocenosti – zlatnog nakita i 10.000 evra. Neverovato je i neshvatljivo da je privatna tužilja u vreme vršenja pretresa znala da se u kući nalazi velika suma novca ali istu nije prijavila da je nestala niti na to ukazuje postupanje OJT Mladenovac, pa ni ovlašećnog službenog lica koji pretres vrši u cilju pronalaženja pokretnih stvari koje svako domaćinstvo ima u svojoj kući. Na ovaj način se osporava činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnim presudama a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

U zahtevu se navodi i da Apelacioni sud nije obrazložio zašto materijalne dokaze koje je okrivljeni dostavio sudu ne prihvata niti ih pominje da je na njima zasnovana odluka na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Nebojše Radosavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić