Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog Ž.C., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu uz primenu člana 604. Zakonika o krivičnom postupku u odnosu na prvostepenu presudu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.C., adv. D.D.P., je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.C. se kao razlog podnošenja zahteva očigledno omaškom označava bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 11. tačka 1. ZKP-a, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog ukazuje na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, uz obrazloženje da je sud osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog Ž.C. zasnovao na iskazima saokrivljenih u ovom krivičnom postupku i na taj način presudu zasnovao na dokazima na kojima se po odredbama ZKP-a ne može zasnivati.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim a iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a bitna povreda odredaba postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP-a, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim Zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, a stavom 2. istog člana je propisano da je sud dužan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdi činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom.

Dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je, da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odbrane okrivljenih A.M. i D.Đ., koji su saslušani na glavnom pretresu u skladu sa odredbama ZKP, u prisustvu okr. Ž.C. i njegovog branioca, kojima je omogućeno da postavljaju pitanja i stavljaju primedbe na te iskaze, nisu nezakoniti dokazi ni po načinu pribavljanja ni po njihovoj sadržini.

Prvostepeni sud je dao ocenu iskaza saokrivljenih ali oni nisu jedini ni isključivi dokaz na kome je zasnovana presuda, već je zaključak o tome da je okrivljeni Ž.C. u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci prvostepene presude neovlašćeno stavio u promet h. supstancu koja je proglašena za opojnu drogu, zasnovao pre svega na iskazima svedoka A.Đ. i M.S., radnika PU Valjevo, nalazu i mišljenju veštaka, te potvrdi o privremeno oduzetim predmetima. Apelacioni sud u Beogradu, je kao drugostepeni sud, u presudi Kž1 5637/13 od 13.11.2014. godine, na stranama 3-5 izneo jasne razloge zbog čega prihvata kao pravilnu ocenu dokaza prvostepenog suda, i zaključak o krivici okrivljenog Ž.C., a na koje razloge upućuje i Vrhovni kasacioni sud shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP-a.

S`toga je iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog Ž.C., u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, ocenjen kao neosnovan.

Nadalje, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je drugostepeni sud i pored obaveštenja branioca da ne može pristupiti sednici veća zbog štrajka advokata i zahteva da se ista odloži, ipak održao sednicu veća a da pri tom nije odlučio o zahtevu za odlaganje sednice, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ukazuje se na povrede koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa se s`toga Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u ocenu istih.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je shodno odredbi člana 490. i 491. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.