Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva navodi da okrivljeni tokom postupka nije adekvatno poučen i upozoren o pravu na upotrebu maternjeg – mađarskog jezika, o pravu na prevodioca, niti su mu pobijane presude dostavljene prevedene na njegov maternji jezik, iako se isti tokom postupka nije odrekao upotrebe maternjeg jezika – čime po nalaženju ovog suda, iako formalno ne označava, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Osim toga, u zahtevu branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, te na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije, ocenjujući da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela za koje je pravnosnažno oglašen krivim, već elementi krivičnog dela sitna krađa iz člana 210. KZ, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Međutim, bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek- zahtev za zaštitu zakonitosti.

Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i na povredu odredbi člana 32. i 33. Ustava Republike Srbije.

Međutim, kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koji su zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima - to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić