Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela.

Odredbom člana 330. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 72/09) propisano je da krivično delo samovlašća čini ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je dana 05.05.2019. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, na delu od oko 18 ari katastarske parcele broj .., ukupne površine 64,15 ara, vlasništvo privatnog tužioca BB, okrivljeni AA samovlasno pribavio pravo državine za koje smatra da mu pripada, na taj način što je pobijanjem drvenih kočića omeđio 18 ari navedene katastarske parcele, pobio krst na tom delu parcele i popalio sveće, prethodno izgazivši zasad soje koju je privatni tužilac posejao na parceli.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti dovodi u pitanje ocenu dokaza i zaključak nižestepenih sudova o samovlasnom pribavljanju državine kao prava za koje okrivljeni smatra da mu pripada i načinu njenog pribavljanja, zatim navodi radnje koje bi, prema njegovom mišljenju, predstavljale pribavljanje državine i u tom kontekstu ceni odbranu okrivljenog, i na taj način ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno stanje, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda, obzirom da povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Branislava Sekulovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić