Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž 263/14 od 12.05.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi i branioca okrivljenih a presuda Osnovnog suda u Kikindi K br.302/13 od 01.04.2014. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih D.Š., B.B., S.V. i P.V., advokat J.M., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini ili delimično pobijane odluke i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ili da pobijane odluke preinači u celini ili delimično i okrivljene oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, ili pobijane presude preinači u pogledu krivične sankcije tako što će okrivljenima D.Š. i S.V. izreći uslovne osude ili blaže kazne zatvora, a da se odloži odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.Š., B.B., S.V. i P.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenih D.Š., B.B., S.V. i P.V. u zahtevu navodi da je u prvostepenom postupku kao sudija pojedinac postupala Sarić Radin Smilja koja je i donela pobijanu prvostepenu presudu iako su postojale okolnosti koje izazivaju sumnju u njenu nepristrasnost u smislu člana 37. stav 2. ZKP, pa je na osnovu člana 38. stav 2. ZKP sudija bila dužna da o tome obavesti predsednika suda, obzirom da su za te okolnosti okrivljeni saznali tek nakon pravnosnažnosti pobijanih presuda. Naime, pred Opštinskim sudom u Novom Kneževcu u predmetu K 77/06 vođen je krivični postupak protiv okrivljenog D.Š., zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ koje prema navodima optužnog predloga OJT u Kikindi Kt 278/05 od 10.10.2005. godine učinio prema oštećenom N.Č., koji je ... sudije Sarić Radin Smilje a predmet je okončan odbijanjem optužbe zbog odustajanja tužioca od optužbe. Navedena okolnost je, prema navodima branioca bila od uticaja na nepristrasnost u postupanju sudeće sudije u ovom krivičnom predmetu, na šta ukazuje i znatno strožija krivična sankcija izrečena okrivljenom D.Š. u odnosu na druge okrivljene u ovom krivičnom predmetu, pa su pobijane presude obuhvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP.

Iz službene beleške Vrhovnog kasacionog suda od 21.09.2015. godine proizilazi da je izvršenim proverama utvrđeno da je u predmetu Osnovnog suda u Novom Kneževcu K 77/06 postupala sudija Nevenka Kosovac.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okolnost da je sudija pojedinac Sarić Radin Smilja koja je donela pobijanu prvostepenu presudu, tetka oštećenom u drugom krivičnom postupku, koji je vođen i okončan pred drugim sudom i u kom postupku ona nije učestvovala, ne predstavlja okolnost koja izaziva sumnju u njenu nepristrasnost u postupanju u ovom krivičnom postupku, niti predstavlja razlog za njeno izuzeće, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP neosnovani.

Navode zahteva branioca okrivljenih koji se odnose na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP da u izreci pobijane presude nije navedeno ko je od okrivljenih bio uračunljiv, obzirom da se o uračunljivosti govori u jednini, kao i da nije precizirano u čemu se ogleda teže remećenje javnog reda i mira, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenih stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1.i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.