Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, pa je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osumnjičene L.B. je osnovan.

Odredbom člana 289. stav 4. ZKP, propisano je da ako osumnjičeni pristane da da iskaz, organ koji obavlja saslušanje će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o saslušanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjičenog da bude saslušan i njegov iskaz tokom saslušanja dati u prisustvu branioca. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da je povodom podnete krivične prijave protiv osumnjičene L.B. zbog krivičnog dela iz člana 163. KZ od strane oštećenog T.D. od 23.01.2015. godine, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici uputilo poziv Kt 184/15 od 27.01.2015. godine L.B. da u svojstvu osumnjičene zbog postojanja osnova sumnje da je izvršila krivično delo neizvršenje sudske odluke iz člana 340. KZ dođe u to Tužilaštvo dana 27.02.2015. godine u 11,00 časova uz upozorenje da ima pravo da angažuje branioca – advokata koji može prisustvovati njenom saslušanju.

Iz spisa predmeta proizilazi da je osumnjičena L.B. pristupila zajedno sa advokatom M.S. u Osnovno javno tužilaštvo u Subotici, da je osumnjičena dala svoju izjavu povodom podnete krivične prijave od 23.01.2015. godine i priložila izvesne dokaze, kao i da je o tome sačinjena službena beleška pod brojem Kt 184/15 od 27.02.2015. godine koja je potpisana od strane zamenika Osnovnog javnog tužioca u Subotici, osumnjičene i njenog branioca.

Iz spisa proizilazi, da je rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici Kt 184/15(Keo 280/15) od 24.04.2015. godine odbačena krivična prijava protiv osumnjičene L.B. zbog krivičng dela neizvršenja sudske odluke iz člana 340. stav 1. KZ na osnovu člana 284. stav 3. ZKP.

Članom 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a stavom 2. tačka 7. istog člana propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju između ostalog, nagradu i nužne izdatke branioca.

Članom 265. stav 1. ZKP, propisano je da će se, kada se krivični postupak obustavi ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu da je L.B. u svojstvu osumnjičene i u prisustvu branioca saslušana pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Subotici povodom podnete krivične prijave i po pozivu u kome je poučena o pravu da angažuje branioca, u skladu sa odredbom člana 289. stav 4. ZKP, prema osumnjičenoj je postupano u skladu sa odredbama ovog Zakonika o saslušanju okrivljenog, što znači da su joj priznata prava koja imaju i okrivljeni, bez obzira što je o tom saslušanju sačinjena službena beleška koju su potpisali osumnjičena, njen branilac i zamenik Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, a ne zapisnik.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda obzirom da je predistražni postupak protiv osumnjičene L.B. u konkretnom slučaju okončan odbačajem krivične prijave, ispunjeni su uslovi za primenu odredbe člana 265. stav 1. ZKP, jer izdaci učinjeni oko preduzimanja predistražnih radnji predstavljaju troškove krivičnog postupka, pa je bez značaja osnov odbacivanja krivične prijave. Stoga je neprihvatljiv stav prvostepenog i drugostepenog suda da braniocu osumnjičene ne treba isplatiti nagradu i nužne izdatke branioca iz budžetskih sredstava suda jer je krivična prijava odbačena na osnovu odredbe člana 284. stav 3. ZKP, tj. ne iz razloga što nema krivice osumnjičene, već samo zato što izricanje krivične sankcije ne bi bilo pravično.

Iz navedenog razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odbijajući zahtev za naknadu i nagradu branioca osumnjičene L.B., prvostepeni i drugostepeni sud su učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti banioca osumnjičene ukazuje, pa je Vrhovni kasacioni sud prvostepeno i drugostepeno rešenje ukinuo i predmet vratio Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Osnovno javno tužilaštvo u Subotici će postupiti po primedbama izraženim u ovoj presudi i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.