Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.M., advokat B.L. zbog povrede zakona iz člana 65. stav 2. ZKP i člana 68. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu preinači tako što će na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3. ZKP izreći presudu kojom se odbija optužba prema okrivljenom.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., advokata B.L. je neosnovan.

Branilac okrivljenog B.M., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti je naveo da privatna tužba privatnog tužioca P.M. nije podneta u roku od tri meseca od dana kada je privatni tužilac saznao za krivično delo i osumnjičenog, što je protivno odredbi člana 65. stav 2. ZKP, koja okolnost trajno isključuje gonjenje, a takođe je naveo da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, isticanjem da u pravnosnažnoj presudi nije navedeno tačno vreme izvršenja dela, odnosno da u istoj nije opredeljen tačan dan u mesecu kada je krivično delo izvršeno, zbog čega se, prema stavu branioca, u toj situaciji ima smatrati da zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče prvog dana meseca navedenog u izreci pravnosnažne presude, iz čega sve proizilazi da označenu pravnosnažnu presudu pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 65. stav 2. ZKP propisano je da se privatna tužba podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog.

Kako je okrivljenom B.M. privatnom tužbom privatnog tužioca P.M. stavljeno na teret da je dana 15.05.2014. godine izvršio krivično delo kleveta iz člana 171. stav 1. KZ koju pravnu kvalifikaciju na glavnom pretresu održanom dana 08.12.2014. godine izmenio tako što je okrivljenom stavio na teret da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a da se iz prijemnog štambilja Osnovnog suda u Brusu utvrđuje da je ista tom sudu podneta neposredno dana 04.08.2014. godine, to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u momentu podnošenja predmetne privatne tužbe nije istekao prekluzivni rok od tri meseca propisan odredbom člana 62. stav 2. ZKP za podnošenje iste, zbog čega ovaj sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog da je predmetna privatna tužba podneta nakon isteka roka propisanih odredbom člana 65. stav 2. ZKP koja okolnost bi, shodno odredbi člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, trajno isključila krivično gonjenje okrivljenog.

Pored toga, odredbom člana 170. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara kazniti onaj ko uvredi drugog.

Odredbom člana 16. stav 1. KZ propisano je, između ostalog, da je krivično delo izvršeno u vreme kada je izvršilac radio bez obzira kad je posledica nastupila.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 7. KZ propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.

Odredbom člana 104. stav 1. KZ propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno, dok je stavom 6. navedenog člana propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljeni B.M. pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kruševcu oglašen krivim da je polovinom maja meseca 2014. godine i to oko 15.05.2014. godine izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a da mu je dispozitivom privatne tužbe privatnog tužioca stavljeno na teret da inkriminisanu krivično-pravnu radnju preduzeo dana 15.05.2014. godine, to se, po oceni ovoga suda, a shodno odredbi člana 16. stav 1. KZ ima smatrati da je krivično delo u pitanju izvršeno dana 15.05.2014. godine, dakle, da je u to vreme izvršilac radio tako što je privatnog tužioca uvredio uputivši mu inkriminisane reči, i da sledstveno tome od tog dana počinje da teče rok zastarelosti krivičnog gonjenja.

Sledstveno iznetom, a shodno i napred citiranim odredbama člana 170. stav 1. KZ, člana 103. stav 1. tačka 7. KZ i člana 104. stav 1. i stav 6. KZ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog B.M., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim da ga je počinio dana 15.05.2014. godine nije nastupila u momentu donošenja napadnute presude dana 25.05.2015. godine već bi ista, u procesnoj situaciji da krivično gonjenje nije započeto, odnosno da je započeto a da krivični postupak nije okončan donošenjem pravnosnažne presude nastupila dana 15.05.2016. godine.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navod iz zahteva branioca okrivljenog B.M., da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao osnov podnošenja istoga navodi da je pobijanom pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 68. ZKP.

Međutim, kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koje okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, to se Vrhovni kasacioni sud u ovaj navod zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.M., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća sudija

Jelena Petković Milojković,s.r.                                                          Dragiša Đorđević,s.r.