Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 38/19 od 25.03.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 421/18 od 07.12.2018. godine, tako što je u celini stavljena van snage presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 205/15 od 06.04.2017. godine, a okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci. Istom presudom, okrivljeni je oslobođen od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokati Mirko Kadović i Aleksandar Medurić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Mirka Kadovića i advokata Aleksandra Medurića, ukazuje da u pogledu krivičnopravnih radnji okrivljenog u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je blaži za učinioca, tj. da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Naime, odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA, krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, izvršio dana 26.12.2013. godine, kada je važio Zakon o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 51/92... 101/05), za koje je bila propisana kazna zatvora od šest meseci do tri godine.

U međuvremenu, dana 05.02.2016. godine, dakle nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela, a pre donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, na snagu je stupio Zakon o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 6/2016), koji u odredbi člana 23. stav 1. krivičnopravne radnje okrivljenog koje se sastoje u ometanju ovlašćenog službenog lica u vršenju poslova službene dužnosti, inkriminiše kao krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti za koje je propisana kazna zatvora od šest meseci do dve godine.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim („Službeni glasnik RS“ broj 6/16) u konkretnom slučaju je povoljniji za okrivljenog u odnosu na zakon koji je primenjen i koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu propisane kazne za navedeno krivično delo, pa su sudovi primenjujući na okrivljenog stroži zakon, učinili povredu odredbe člana 5. KZ i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kao delimično osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnopravnih radnji okrivljenog, i našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“ broj 6/16).

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 4, 42, 43, 45. stav 5. i 6. i 54. KZ okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno odredio da će se navedna kazna izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje u ulici ... u ..., bez primene mera elektronskog nadzora.

Pri odmeravanju kazne, ovaj sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, ali po stavu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije neophodno da okrivljeni AA kaznu zatvora na koju je osuđen izdržava u uslovima penalne sredine, već će se svrha izricanja krivičnih sankcija i svrha kažnjavanja ostvariti i izdržavanjem navedene kazne bez napuštanja prostorija u kojima okrivljeni stanuje, bez primene mera elektronskog nadzora, pre svega imajući u vidu ličnost okrivljenog, stepen krivice i druge okolnosti od uticaja na način izvršenja kazne zatvora propisane članom 45. stav 5. KZ, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud istog osudio na kaznu zatvora u trajanju od (šest) meseci i istovremeno odredio da se izrečena kazna zatvora ima izvršiti na taj način što okrivljeni AA neće smeti da napusti prostorije u kojima stanuje, bez elektronskog nadzora, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, budući da su za to ispunjeni zakonski uslovi propisani napred navedenom zakonskom odredbom.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kao osnovan u delu u kome isti ukazuje na povredu Krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ.

Pored navedenog, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, iz razloga što isti kritičnom prilikom nije preduzeo ni jednu jedinu radnju aktivnog otpora kojom bi otežao izvršenje konkretne službene radnje, već je prema stavu branilaca u pitanju „neposlušnost“ koja se u krivičnopravnom smislu ne može smatrati ometanjem ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, već je reč o „prostom bežanju.“

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, čini onaj ko preti da će napasti, pokušati da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti, a članom 2. istog zakona propisano je da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom i utvrđenim delokrugom.

Dakle, zakonska definicija prilikom određivanja radnje izvršenja ovog krivičnog dela, na kraju upotrebljava opisnu formulaciju prema kojoj ovo delo postoji ako se ovlašćeno službeno lice ometa u obavljanju poslova i „na drugi način“, a što predstavlja faktičko pitanje koje sud rešava u svakom konkretnom slučaju.

Kako je okrivljeni AA, prema izreci pravnosnažne presude, kritičnom prilikom „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, na drugi način ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti, sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela, prekršaja i drugih delikata, koji su toga dana preduzimani u smislu odredbi člana 10. stav 1. tačka 3) Zakona o policiji i to policijske službenike BB i VV iz ..., tako što prilikom intervencije policijske patrole koja ga je zaustavila na ulici zbog čudnog i neuobičajenog ponašanja ... prilikom pokušaja pregleda osumnjičenog od strane policijskog službenika VV, osumnjičeni se naglo okrenuo i počeo da beži u pravcu ulice Bratstva jedinstva, za njim je potrčao policijski službenik BB glasno mu govoreći: „... stani“, na šta se isti nije osvrtao, oglušio se o naređenje i pobegao u nepoznatom pravcu, preskočivši žičanu i metalnu ogradu... “ - to je očigledno da je okrivljeni kritičnom prilikom svojim ponašanjem oštetio vršenje radnje pregleda osumnjičenog, odnosno obavljanje poslova ovlašćenim službenim licima prilikom vršenja službene dužnosti, za koje radnje je i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, pa su stoga navodi branilaca okrivljenog kojima ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer smatraju da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnovati. U vezi sa istaknutom povredom, kao nezakonit dokaz branioci označavaju zapisnik o saslušanju tada osumnjičenog AA Ku br.2127/13 od 15.01.2014. godine, budući da je tom prilikom, okrivljeni pred ovlašćenim službenim licima policije dao iskaz, bez prisustva branioca.

Odredbom člana 289. stav 4. ZKP propisano je da ako osumnjičeni pristane da dâ iskaz, organ koji obavlja saslušanje će postupiti u skladu sa odredbama tog zakonika o saslušanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjičenog da bude saslušan i njegov iskaz tokom saslušanja dati u prisustvu branioca. Zapisnik o ovom saslušanju se ne izdvaja iz spisa i može se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da je tada osumnjičeni AA izneo svoju odbranu na zapisniku o saslušanju osumnjičenog dana 15.01.2014. godine, pred ovlašćenim službenim licima PS Kula, bez prisustva branioca.

Polazeći od navedenog i citrane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predmetni zapisnik o saslušanju osumnjičenog od 15.01.2014. godine, nije mogao biti korišćen kao dokaz u dokaznom postupku, jer nije ispunjen neophodan zakonski uslov, a to je da saslušanje osumnjičenog pred ovlašćenim službenim licima bude obavljeno u prisustvu branioca.

Međutim, s obzirom na druge izvedene dokaze, i to iskaze ispitanih svedoka VV, BB, GG, DD, kao i druge pisane dokaze – to u konkretnom slučaju, po oceni ovog suda, nije došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez zapisnika o saslušanju osumnjičenog AA od 15.01.2014. godine, sačinjenog pred ovlašćenim službenim licima PS Kula, bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci okrivljenog ukazuju da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude i to u odnosu na usvajajući deo, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, a u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar - savetnik                                                                                                         Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić