Od okrivljenih je na osnovu odredbe člana 246. stav 7. u vezi člana 87. Krivičnog zakonika oduzeta supstanca proglašena za opojnu drogu i predmeti upotrebljeni za izvršenje krivičnog dela, kako je to bliže određeno izrekom presude.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime paušala sudu plate iznose od po 10.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka solidarno iznos od 103.131,84 dinara, okrivljeni Goran Polović je obavezan da plati iznos od 328.500,00 dinara, okrivljeni Ivan Đorđević iznos od 7.920,00 dinara, okrivljeni Marko Janić iznos od 3.120,00 dinara i okrivljeni Ninoslav Dacijar iznos od 1.440,00 dinara, kao i da VJT u Beogradu okrivljeni Ivan Đorđević plati iznos od 23.250,00 dinara, a okrivljena Sanja Polović (sada Đorđević) iznos od 69.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1100/23 od 07.02.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Beogradu i branilaca okrivljenih Ninoslava Dacijara, Marka Janića, Sanje Polović (sada Đorđević), Gorana Polovića i Ivana Đorđevića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog Gorana Polovića, advokat Žarko Jeknić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljene Sanje Polović (sada Đorđević), zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Polovića i Sanje Polović (sada Đorđević) Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Polovića i Sanje Polović (sada Đorđević), su neosnovani.

U podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih navode da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer je sadržaj telefonskih komunikacija okrivljenih, koji je pribavljen na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov2 258/14 od 07.10.2014. godine, nezakonit dokaz. U vezi sa tim branioci okrivljenih navode da navedena naredba nije doneta niti realizovana putem instituta međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima, imajući u vidu da se ista odnosila na državljanina Republike Crne Gore, koji se nalazi na teritoriji Republike Crne Gore odnosno na lice koje koristi telefonske brojeve operatera na teritoriji strane države i koji pozive vrši sa teritorije strane države, u kom slučaju su, prema stavu branilaca, meru tajnog nadzora mogli samo da donesu i sprovode nadležni organi Republike Crne Gore na zahtev nadležnih organa Republike Srbije i u skladu sa načinom preduzimanja tih radnji propisanim Ugovorom o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima zaključenim između Republike Srbije i Crne Gore, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Kako prema stavu odbrane, predmetna naredba nije doneta u skladu sa zakonom, konkretno odredbom člana 4. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, jer je istom obuhvaćen telefonski broj okrivljenog Gorana Polovića koji se nalazi u inostranstvu i za koga nije utvrđeno da li je bio u Republici Srbiji u vreme izvršenja krivičnog dela, to je sav sadržaj telefonskih kominikacija između okrivljenih, koji je pribavljen na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov2 258/14 od 07.10.2014. godine, morao biti izdvojen iz spisa, imajući u vidu da je pribavljen na osnovu nezakonito donete naredbe o primeni mere tajnog nadzora i snimanja komunikacije. Pored ovoga, branilac okrivljene Sanje Polović (sada Đorđević) u podnetom zahtevu takođe ukazuje da je pretres vozila u kome je pronađena opojna droga, obavljen nezakonito, bez naredbe suda, suprotno odredbama ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Gorana Polovića i Sanje Polović (sada Đorđević) se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iste navode, sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu K 38/20 od 08.05.2023. godine, a Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, nalazeći da se, kada je reč o sadržaju telefonskih komunikacija okrivljenih, ne radi o nezakonito pribavljenim dokazima, niti je postupljeno suprotno odredbi člana 4. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, budući da se donete naredbe, isključivo odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije registrovane preko mobilnih operatera na teritoriji Republike Srbije i Telekoma Srbije, zbog čega nije bilo mesta primeni Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i Ugovora o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima zaključenim između Republike Srbije i Crne Gore, kao i da je opojna droga, u vozilu kojim je upravljao okrivljeni Ivan Đorđević, pronađena prilikom pregleda tog prevoznog sredstva, u skladu sa ovlašćenjima policije u predistražnom postupku propisanim odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP, a ne prilikom prilikom pretresa vozila, kako to neosnovano ističe branilac, o čemu su u skladu sa odredbama ZKP sačinjeni zapisnici i potvrde o privremenom oduzimanju predmeta, a o čemu je na strani 5. u poslednjem pasusu i na strani 6. u prvom pasusu obrazloženja presude Kž1 1100/23 od 07.02.2024. godine, drugostepeni sud izneo razloge koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branilaca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da dokazi čiju zakonitost osporavaju branioci u podnetim zahtevima, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se može zasnivati sudska odluka.

Ostali navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje da je nejasno na koji način je sprovođena mera tajnog nadzora i snimanja komunikacije i polemiše sa činjenicom koja se odnosi na to gde se okrivljeni Polović nalazio u vreme sprovođenja mere, nisu razmatrani, jer predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Nadalje, branilac okrivljene Sanje Polović (sada Đorđević), kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u zahtevu ne navodi razloge koji se odnose na pitanje da li je delo za koje se okrivljena goni krivično delo.

Kako Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koju se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede, takođe nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković